Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na vlast je došao na talasu obećanja “nulte tolerancije prema korupciji”. Najavio je rešavanje 24 sporne privatizacije i da neće biti zaštićenih, zatim je usledilo hapšenje vlasnika Delte Miroslava Miškovića i to bi otprilike bilo to. Kad se 10 godina kasnije podvuče crta, Srbija Miškoviću treba da plati odštetu od 30 miliona evra, ukoliko se krajem godine ne usvoji njen prigovor.

Pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke (ICSID), poznatim kao Vašingtonska arbitraža, država Srbija izgubila je ranije ove godine izgubila spor od firme „Mera invest“, u vlasništvu Marka Miškovića, sina poznatog biznismena Miroslava Miškovića. Prema presudi, na koju optužena strana ima pravo prigovora, Srbija je dužna da isplati Miškovićima 30 miliona evra.

Do kraja godine očekuje se da se sud izjasni o zahtevu Srbije o poništenju ove odluke, a ukoliko na snazi ostane odluka ICSID, građani će morati da plate iz svog džepa Vučićev pokušaj da izigrava borca protiv korupcije. Prostom računicom – svaki građanin će morati da izdvoji po 4 evra kako bi se isplatio dug koji je šef srpske države proizveo.

Kako se sve odigralo

Miroslav Mišković uhapšen je u decembru 2012. godine, kada i njegov sin Marko i Milo Đurašković. U pritvoru je proveo sedam meseci, a pušten je da se brani sa slobode nakon što je položio najviše jemstvo u istoriji srpskog pravosuđa, od 12 miliona evra.

Suđenje je počelao 2013., a na kraju im se od mnogobrojnih prvobitnih optužbi sudilo za utaju poreza preko firme “Mera Investment Fund Limited”, koja se vodila na Marka Miškovića. Vlasniku „Delte“ se na teret stavljalo da je podsticao svog sina Marka da preko ove kompanije obavlja protivzakonite radnje.

Krajem februara 2022, Apelacioni sud u Beogradu ih je pravosnažno oslobodio krivice.

Paralelno sa ovim suđenjem, Miroslav Mišković je vodio postupak i pred međunarodnim institucijama. Vašingtonsku arbitražu protiv Srbije pokrenuo je 2017.

I upravo pred ovom institucijom Miškovići su ostvarili svoju prvu pobedu u martu 2021. godine, kada je u Vašingtonskoj arbitraži doneta presuda u njihovu korist. Državi Srbiji je naloženo da isplati Miškovićevoj firmi 30 miliona evra.

Kako saznajemo, Srbija je nakon toga uložila prigovor više puta i dala pisanu garanciju da će u slučaju odbijanja platiti u roku od pet dana iznos koji je presuđen.

Sudeći po navodima na zvaničnom sajtu suda u Vašingtonu, Srbija je u dva navrata uspela da odloži izvršenje presude, odnosno isplatu novca “Meri invest”, da bi u februaru ove godine podnela zahtev za poništenje odluke arbitražnog suda.

Tužba bila najavljena

Inače, Miroslav Mišković je još 2015. najavio da će tužiti državu Srbiju zbog gubitka posla sa firmom „Najki“, čiji je zastupnik bila „Delta“ punih 20 godina. Mišković je tada izjavio da je zbog ovog sudskog procesa raskinut ugovor između „Delte“ i „Najkija“, te da to predstavlja veliki gubitak za njegovu kompaniju.

Dve godine kasnije, mediji su objavili da je upravo Miroslav Mišković tužio Srbiju pred arbitražnim sudom u Vašintonu, a nakon prve informacije da je dobio tužbu protiv države, portal Nova.rs je uputio pitanja Državnom pravobranilaštvu s pitanje da li je ova informacija tačna.

U odgovoru koji smo dobili navodi se da su predmeti koji se vode pred arbitražnim sudovima “snabdeveni” stepenom tajnosti “poverljivo“.

“U skladu sa Zakonom o tajnosti podataka uređeno je i prenošenje i dostavljanje tajnih podataka na način da je pristup dozvoljen samo ovlašćenim korisnicima, dok je u skladu sa istim zakonom kao krivično delo predviđeno svako saopštavanje, predaja ili činjenje dostupnim podataka ili dokumenata koji nose oznaku ‘poverljivo’, od strane nosioca tih podataka”, navodi se u odgovoru Državnog pravobranilaštva.

Kako su istakli, eventualno postupanje po zahtevu “Nove”, od strane Državnog pravobranilaštva, smatralo bi se kršenjem pravila međunarodnog arbitražnog postupka što povlači odgovornost prema učesnicima u arbitražnom postupku.

Ovaj stav pravobranilaštva je dosta zanimljiv imajući u vidu da osnovni podaci mogu da se nađu na zvaničnom sajtu suda.

Vučić na hapšenju Miškovića dizao sebi rejting

Slučaj protiv Miškovića proteklih godina bio je glavni adut vlasti kad se govorilo o borbi protiv korupcije u Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u prošlosti je opisivao Miroslava Miškovića kao tajkuna i čoveka koji je simbol korupcije, dok je njegovo hapšenje opisivao kao svoj lični uspeh.

Vučić je tvrdio da će država istražiti do kraja slučajeve korupcije i da odgovorni neće proći nekažnjeno. Hapšenje Miškovića donelo mu je ogromnu popularnost, na osnovu koje je najpre tražio rekonstrukciju Vlade Srbije u kojoj je bio prvi potpredsednik, a pola godine kasnije raspisani su vanredni izbori na kojima je SNS ubedljivo odneo pobedu.

“Srbiju nije, niti će moći niko da pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković“, rekao je Vučić 12. decembra 2012. godine.

Više od devet godina nakon hapšenja, Miroslav Mišković je pravosnažno oslobođen, a sam postupak obeležen je mnogobrojnim kontroverzama; između ostalog, umesto za navodno izvlačenje 24 miliona evra, Mišković je optužen da je savetovao svog sina Marka kako da izbegne plaćanje poreza.