Srbija beleži pad u oblasti vladavine prava u odnosu na prošlu godinu i prema tzv. „Indeksu vladavine prava“ ove godine je na 83. mestu od 140 rangiranih zemalja. Iza nje je u regionu samo Albanija koja je na 87. mestu.

Među zemljama zapadnog Balkana, najbolje je plasirano Kosovo (57), a slede Severna Makedonija (63) i Bosna i Hercegovina (70). Crna Gora se ne navodi na listi koja se može pogledati OVDE.

Od 2009. godine, indeks vašingtonske nevladine organizacije „Svetski projekat pravde“ (World Justice Project) meri razvoj vladavine prava, na osnovu osam faktora. Za ovogodišnji „Indeks vladavine prava“ (Rule of Law Index) anketirano je više od 154.000 domaćinstava i 3.600 pravnih stručnjaka.

Stručnjaci neprestano raspravljaju o tome šta je to pravna država. Složni su da u pravnoj državi građani mogu da se oslone na to da se važeći zakoni poštuju.

► Nemačka na šestom mestu

Danska, Norveška, Finska, Švedska i Holandija se ističu kao primeri pravne države. One zauzimaju prvih pet mesta na rang listi vladavine prava. Nemačka je na šestom mestu, jer nije dobila najbolje ocene za transparentnost vladinog i administrativnog delovanja. Između ostalog i zato što službe nisu dovoljno pristupačne novinarima.

Unutar Evropske unije, najslabije je ocenjena Mađarska i nalazi se na 73. mestu. Hrvatska je, inače, na 47, a Slovenija na 31. mestu.

Na samom dnu liste su Haiti, Demokratska Republika Kongo, Avganistan, Kambodža i na poslednjem mestu je Venecuela. U tim zemaljama nisu dovoljno zaštićena osnovna prava, poput slobode izražavanja. Isto tako, rad vlade nije pod adekvatnom kontrolom.