Drugi pešadijski puk, prvog poziva u miru je imao garnizon u Nišu, a u ratu mobilisao se u Prokuplju, gde se nalazila okružna pukovska komanda. Hrabrošću, čvrstinom i visokim borbenim moralom u oslobodilačkim ratovima 1912-1918, puk se pročuo i junaštvom zadivio skoro sve savezničke vojske, pa njihove vojskovođe, vlade i narode.

Na 110. godišnjicu mobilizacije Gvozdenog puka danas su položeni venci na spomenik palim pripadnicima te legendarne srpske jedinice u Prokuplju.

Gvozdeni puk se proslavio u mnogim važnim bitkama vođenim na u dva Balkanska rata i Prvom svetskom ratu, u periodu od 1912. do 1918. godine.

Drugi pešadijski puk prvog poziva, od pedeset pukova, koliko je brojala srpska vojska, jedino je on nosio počasni naziv „Gvozdeni puk”. Slavno ime „gvozdeni“ puk nije dobio ni od kralja, ni srpske Vrhovne komande već, sasvim spontano, od samih srpskih vojnika drugih pukova, a zbog izuzetne hrabrosti i velikih ratničkih podviga na bojnom polju krvavog Balkana. A znalo se u celoj srpskoj vojsci, pa čak i u okupatorskoj regimenti, da taj puk i po ceni velikih gubitaka ne odstupa sa bojnog polja bez komandnog naređenja. Neprijatelj, kad bi saznao da je ispred njega Drugi „gvozdeni“, zadrhtao bi i hvatala bi ga panika. Znao je da ovaj srpski puk uvek u borbu ide do kraja-ili pobediti ili izgubiti, trećeg nije bilo. Tertium non datur! Od njega su se naročito plašili Bugari. Kad je 1913. na Bregalnici Drugi puk krenuo na juriš, čula se panična povika bugarskih vojnika: „Begajte! Begajte! Ide vtori železni! Ide ludi puk!”

Za to vreme stradalo je oko 3.000 pripadnika čuvene jedinice, a 255 je dobilo najveće priznanje - Karađorđevu zvezdu s mačevima; njih 39 čak dva puta.

Ratna zastava ovog puka bila je najodlikovanija u srpskoj vojsci, a na spomeniku u Prokuplju su uklesani nazivi svih bitaka u kojima je Gvozdeni puk učestvovao, kao i nazivi gradova koje je oslobodio