Premijer Albanije istakao je da se predsednik Rusije Vladimir Putin stalno poziva na Kosovo, jer zna da je to najbolnije od svih nerešenih pitanja na Balkanu.

On je dodao da bi ruski predsednik bio zadovoljan kada bi u regionu došlo do novih sukoba, prenosi prištinski Reporteri.

Edi Rama je u intervjuu za nemački "Špigl" izjavio da je ruski uticaj u Srbiji veliki i da postoji rizik da se to pretvori u "nešto strašno".

On je naveo da kosovskog premijera Aljbina Kurtija smatra bratom, ali je izneo i niz kritika na njegov račun, po pitanju inicijative "Otvoreni Balkan".

"Potrebni su mali koraci da se izgradi veći odnos, kao što su Nemci i Francuzi polako krenuli ka potpunom miru posle Drugog svetskog rata. Otvoreni Balkan je platforma za to i mislim da moj brat Aljbin Kurti treba da se suoči sa Srbijom. Ali on propušta priliku. To je žalosno", rekao je Rama.

Upitan koliko je sada kritična situacija na Zapadnom Balkanu, jer je rat u Ukrajini promenio svet, Rama kaže da je podela na Balkanu veoma duboka.
Podseća da više od 80 odsto Srba pozitivno misli o tome kako se Putin trenutno suprotstavlja Zapadu, dok je u Albaniji njegova popularnost manja od jedan odsto.

“To je rezultat istraživanja koje je sprovela naša vlada, neposredno nakon početka rata. Uticaj Moskve u Srbiji je jak, takođe i u srpskom delu Bosne i Hercegovine. Rusija ima veliki uticaj na Srbe. Moramo biti svesni da se ovaj uticaj može pretvoriti u nešto strašno”, rekao je on.

A na pitanje na šta bi to trebalo da se bude spremno, Rama odgovara: “Putin bi bio srećan da je došlo do sukoba negde na Balkanu. Šef Kremlja maltretira i provocira gde god može. Putin se u svojim govorima stalno poziva na Kosovo, najbolniji od nerešenih problema na Balkanu. Moramo po svaku cenu sprečiti da se nešto loše desi.”

Upitan šta on savetuje, albanski premijer odgovara da se sada od Beograda ne može tražiti mnogo. “Sve se može okrenuti naopačke. Srbija, na primer, ne može da sankcioniše Rusiju”, ističe Rama.

Putin voli da koristi istoriju Kosova kao šablon za okupaciju Krima, Donjecka i Luganska, da ističe činjenicu da je NATO bombardovao Beograd i izvršio invaziju na Kosovo bez mandata UN.

Smatra i d p ostoji razlika između aneksije Krima i bombardovanja Beograda, odnosno NATO intervencije za koju UN nisu dale zeleno svetlo.
“Aneksija Krima sledi imperijalistički model, poput napada na Ukrajinu, suverenu i demokratsku zemlju. Bombardovanje Beograda i oslobođenje Kosova u to vreme, s druge strane, služili su spasavanju stanovništva od etničkog čišćenja. I Međunarodni sud pravde je potvrdio nezavisnost Kosova kao akt međunarodnog prava”, rekao je on.

“Balkan je uvek bio napeto i krhko mesto. Ali tvrdim da je situacija danas bolja nego bilo kada#, istiakao je Rama.

Na pitanje ima li nade za dogovor o pitanju Kosova, Rama kaže: “Što se tiče Kosova, složili smo se da se nećemo složiti. Mislim da Srbija treba da prizna Kosovo. Ali Aleksandar Vučić to ne može. Ali, bar možemo da razgovaramo o ovoj temi. I sarađujemo u projektima poput Otvorenog Balkana.”