Britanski pisac Salman Ruždi, koji je juče napadnut u američkoj državi Njujork uoči održavanja tribine, na respiratoru je i ne može da govori, rekao je njegov agent Endrju Vajli.

Agent Endrju Vajli je u pisanoj izjavi objavio kakvo je stanje slavnog pisca Salmana Ruždija, koji je operisan pošto je juče napadnut nožem u amfiteatru Instituta „Šatokva”.

„Vesti nisu dobre. Salman će verovatno izgubiti jedno oko, nervi u ruci su mu prekinuti, a jetra mu je izbodena i oštećena”, rekao je Vajli, prenosi RTS.

The fatwa against Rushdie has never been revoked. If this is tied to Iran, it demonstrates once again that American attempts to woo the ayatollahs are an act of supreme idiocy. https://t.co/te8Ky2Jlrf

— Ben Shapiro (@benshapiro) August 12, 2022

Lekar koji se zatekao na prijemu slavnog književnika u bolnicu, opisao je Ruždijeve rane kao „ozbiljne, ali izlečive”.

Ruždija je napadač više puta ubo u vrat na bini amfiteatra Instituta u okrugu Iri.

Napadač je priveden, a policija veruje da nije imao saučesnike.

Saopšteno je da je reč o 24-godišnjem Hadiju Mataru iz Nju Džerzija.

Photos & information have emerged about the Muslim extremist suspect accused of repeatedly stabbing author Salman Rushdie (he was accused of blasphemy) in western New York. Suspect Hadi Matar, 24, of Fairview, NJ, had multiple posts in support of Iran & Shia Islam on Facebook pic.twitter.com/b1cGxm00Qc

— Andy Ngô 🏳️‍🌈 (@MrAndyNgo) August 12, 2022

Salman Rušdi (1947) poznat je po knjizi „Satanski stihovi” koja je zabranjena u Iranu od 1988. godine.

Književnik je u Velikoj Britaniji bio primoran da se skriva celu deceniju otkad je iranski ajatolah Homeini godinu dana kasnije izdao verski dekret (fatvu) kojom je naredio vernicima da ubiju pisca zbog navodne uvrede islama u romanu. 

Nekoliko desetina ljudi ubijeno je nakon objave te knjige, među njima i njeni prevodioci. Nagrada za Ruždijevo ubistvo i dalje je aktivna, iako se godinama kasnije iranska vlast distancirala od Homeinijeve fetve. Pisac je, međutim, zadnjih godina živio relativno slobodno.

Kad ga je 2007. kraljica Elizabeta II proglasila vitezom, u Iranu i Pakistanu izbili su protesti. Jedan pakistanski ministar tada je rekao da odavanje te počasti "opravdava samoubilačke napade".

Salman Ruždi je rođen u Bombaju dva meseca pre nego što je Indija stekla nezavisnost od Velike Britanije.

Sa 14 godina bio je poslat u Englesku u školu Ragbi, a kasnije je diplomirao na odseku za istoriju Kraljevskog koledža u Kembridžu.

Postao je britanski državljanin i dozvolio je da njegova muslimanska vera izbledi.

Radio je kratko kao glumac.

Bio je član dramske grupe „Kembridž futlajts“, a potom kao kopirajter u marketingu, dok je istovremeno pisao romane.

Njegov prvi objavljeni roman, Grimus, nije ostvario veliki uspeh, ali su ga neki kritičari zapazili kao autora sa ogromnim potencijalom.

Ruždiju je trebalo pet godina da napiše drugu knjigu, „Deca ponoći“, koja je osvojila Bukerovu nagradu 1981. godine, bila je naširoko hvaljena i prodata u pola miliona primeraka.

Dok su Deca ponoći govorila o Indiji, Ruždijev treći roman Sramota, objavljen 1983. godine, govorio je na blago prikriveni način o Pakistanu.

Četiri godine kasnije, Ruždi je napisao Jaguarov osmeh, putopis iz Nikaragve.

U septembru 1988, objavljeno je delo koje će mu ugroziti život, „Satanski stihovi“.

Nadrealistički, postmodernistički roman izazvao je zgražavanje među nekim muslimanima, koji su njegov sadržaj smatrali svetogrđem.

Indija je bila prva zemlja koja je zabranila knjigu.

Njen primer sledio je Pakistan, kao i razne druge muslimanske zemlje i Južna Afrika.

Roman je hvaljen u mnogim krugovima i osvojio je Vajtbredovu nagradu.

U poslednje dve decenije objavio je knjige „Klovn Šalimar“, „Čarobnica iz Firence“, „Dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći“, „Kuća Goldenovih“ i „Kihot“.

Ruždi je bio oženjen četiri puta i ima dvoje dece.