„Važno je da se Srbija uskladi sa pozicijom Evropske unije po pitanju sankcija Rusiji i to smo jasno rekli, ali napredak Srbije u pristupanju EU nije samo jedno pitanje, on će biti zasnovan na tri stuba od kojih je jedan usklađivanje sa spoljno-političkim pozicijama EU. To znači postepeno usaglašavanje do potpunog usklađivanja na kraju pregovora“, izjavio je izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik.

On je na konferenciji za novinare posle usvajanja rezolucije o Srbiji u Evropskom parlamentu razjasnio šta su glavna očekivanja EU od Srbije.

U rezoluciji koja je sačinjena na osnovu Bilčikovog izveštaja se izražava duboko žaljenje što se Srbija nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu i pozivaju novoizabrane vlasti u Beogradu da se hitno usklade sa spoljnopolitičkim odlukama EU, uključujući uvođenje sankcija Rusiji.

Bilčik je naglasio da postoje tri oblasti u kojima Srbija mora da nastavi sa reformama, te da se problemi u nekima od njih ponavljaju još od otvaranja pregovora i moraju da se reše što pre.

„Prvo su unutrašnje reforme, one moraju da se dese što pre. U tom smislu, kako bi se nastavile reforme, dobro je što od juče imamo konačne rezultate izbora u Srbiji, ikao je proces dolaska do tih rezultata bio jako spor, nadam se da će se što pre održati konstitutivna sednica Narodne Skupštine i biti formirana Vlada kako bi bile donete jasne odluke koje su neophodne u oblasti vladavine prava, medijskih sloboda, kao i ekonomskih, socijalnih i pitanja životne sredine“, naglasio je on.

Druga jednako važna oblast po oceni izvestioca EP jeste dijalgo Beograda i Prištine i u ovom segmentu njegov izveštaj je doneo najviše „novina“ odnosno po prvi put se insistra na formulaciji „međusobnog priznanja Srbije i Kosova“, kao ishodu ovog dijaloga.

„Jedini način da se jednom za svagda reše svi problemi jeste dogovor zasnovan na sveobuhvatnom sporazumu i međusobnom priznanju“, naglasio je Bilčik.

On je dodatno odgovorio na kritike koje su se u domaćoj javnosti čule na račun ovog očekivanja EP od Srbije a koje se tiču toga da u okviru pregovora o proširenju do sada nije bilo eksplicitno traženo od Srbije da prizna nezavisnost Kosova.

„Tačno je da to nije bio deo pregovora ali postoji politička realnost koju moramo sagledati. Većina zemalja EU je priznala nezavisnost Kosova i one su insistirale da postoji takva formulacija. Važno je naglasiti da EP ne odlučuje o statusu Kosova“, naveo je on.

Treća tačka koju je izvestilac EP naveo kao ključnu za proces pristupanja jeste usklađivanje sa spoljno-političkim pozicijama EU, što u aktuelnom političkom trenutku posebno znači usklađivanje sa sankcijama Rusiji.

„Nadam se da Srbija može, ne samo da deklarativno osudi, već i da podrži restriktivne mere protiv Rusije. Shvatam da neki izbori nisu laki, ali nisu laki ni za koga u Evropi i na Zapadnom Balkanu. Srbija u ovome nije sama, stajaćemo iza Srbije dokle god ona stoji pri strateškom cilju pridruživanja EU“, naglasio je on.

Bilčik je dodao i da otvaranje novih klastera neće biti uslovljeno ovim pitanjem već napretkom u pojedinačnim oblastima.