Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se danas prvi put čulo od nekoga iz Evrope da se od Srbije traži međusobno priznanje sa Kosovom i istakao da će Srbija sagledati kako da se ophodi prema tome u narednom periodu. Takođe je preneo i da je Šolc tražio da se Srbija priključi sankcijama Rusiji.

"Koliko vi volite teritorijalni integritet Ukrajine, Srbi vole teritorijalni integritet Srbije", poručio je Vučić na konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šocom i podsetio da je rezolucija UN 1244 koja garantuje Srbiji teritorijalni integritet i dalje u punoj snazi

Vučić je tako odgovorio na pitanje nemačkog Špigla da prokometariše to što je nemački kancelar Olaf Šolc rekao ranije danas u Prištini da zemlje ne mogu postati članice EU ako se međusobno ne priznaju i da li je to za njega upozorenje kada je reč o evropskim integracijama.

"Mi ne reagujemo na taj način, na pritisak u kojem nam neko nešto zapreti, pa morate to da uradite iz mnogo razloga i ne bih danas o tome. Čuli smo danas da se traži međusobno priznanje. Nikada ranije nismo iz Evrope čuli da se traži međusobno priznanje, slušali smo i ono što jeste deo pregovačke platforme koju Srbija ima sa EU - jeste sveouhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine. I nikada niko nije govorio o međusobnom priznanju", rekao je Vučić.

Kaže da su jedino Amerikanci to usvojili kao svoju doktrinu pre tri godine, ali da niko u Evropi ne traži zvanično međusobno priznanje.

"To smo čuli danas na konferenciji u Prištini. Mogu to da razumem, to je ono što sam i predvideo. Stvari se menjaju na štetu Srbije. Ali, ako mislite da treba da nam pretitie jer hoćemo da sacucvamo poredak UN i dođemo do komprimisnog rešenja - vi radite svoj posao, a mi ćemo svoj", poručio je Vučić.

Istakao je da mu je važno da Šolc razume suštinu problema i da stvari moraju da se rešavaju korak po korak.

"Srbija nije nikada odustala od dijaloga niti odbija i jedan sastanak. Srbija je prisustvovala i prihvatila svaki poziv. I dokument o nestalim osobama prihvatili smo pre godinu dana i mogli smo da potpišemo dokument, ali nismo zbog hira nekih drugih", rekao je Vučić.

Spremni smo da pričamo o kompromisnim rešenjima, dodao je Vučić.

"Ovo oko međusobnog priznanja je i za nas iznenađenje. Nemačka je velika i moćna. Sagledaćemo kako da se ophodimo prema tome u narednom periodu. Bićemo spremni za napredak u dijalogu i za razgovore. Verujem da smo blizu tome da u potpunosti završimo sporauzm o nestalima i energetici. Danas smo imali pregovore sa turskom stranom oko prisustva na severu KiM, to smo dogovorili nadamo se da je ostala samo tehnika i da ćemo u danima pred nama imati rezultate", naveo je Vučić.

Nemački kancelar Olaf Šolc je prethodno, na pitanje Špigla ako Srbija i dalje bude odbijala da prizna Kosovo - šta bi bila posledica povodom pristupanja EU za Srbiju i Kosovo, rekao da je nemački stav po tom pitanju jasan i da se nada da će doći do napretka.

"Obe starne moraju dati doprinos tome. Da se ne odgađaju sastanci već niz malih koraka koji će voditi do konačnog cilja", naveo je Šolc.

O KiM govorim ono što misli 90 odsto građana Srbije

Vučić je rekao da o kosovskom pitanju govori iz srca i da govori ono što u, kako kaže, oštrijem obliku misli 90 odsto građana Srbije.

''Ponekad kažem i uradim nešto što ide i na moju ličnu štetu, gledam da se ugrizem za jezik da ne bi išlo na štetu Srbije. Kad ide na moju ličnu štetu, to nije neki problem, ali molim kancelara (Olafa) Šolca i sve druge da razumeju da govorim iz srca i da govorim ono što u oštrijem obliku misli 90 odsto građana Srbije'', rekao je Vučić na zajedničkoj pres konferenciji posle sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

''Da li će to neko da uzme u obzir, da li će da mi prihvati ili ne oprosti ili kako već hoće, već sam dovoljno politički veteran da nisam naročito zainteresovan za to'', dodao je Vučić koji se tako nadovezao na pitanje o izjavi Šolca u Prištini da je normalno da dođe priznanja Kosova od strane Srbije i pitanje kada se to promenilo i u kom aktu to piše, budući da se sve vreme govori o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, čak po ugledu na dve Nemačke i zašto se svi akti menjaju isključivo na štetu Srbije.