Kompanija Ringier, izdavač dnevnog lista i portala Blic, odlučila je da pokrene televiziju Blic, saznaje Danas.

Prema istom izvoru, novoosnovana televizija konkurisaće za nacionalnu frekvenciju na osnovu nedavno raspisanog konkursa Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Na čelu Blic televizije kao direktor biće Sreten Radović, dugogodišnji novinar, urednik i direktor u više redakcija, najpoznatiji kao nekadašnji PR folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović, dok će se na mestu urednice informativnog programa naći novinarka Ivana Mastilović Jasnić, koja je prva pisala o aferi Jutka i objavila ispovest glumice Milene Radulović.

U toku je okupljanje brojne ekipe za rad na televiziji – montažera, kamermana, snimatelja, novinara, spikera, organizatora, pošto je, kako tvrdi naš izvor, prostor za televizijske studije već obezbeđen u prostorijama u centru Beograda. Planira se da program pored informative uglavnom bude zabavnog karaktera.

Pojedincima kojima se nudi posao na Blic TV, navodno, naglašava se da će budući kanal najverovatnije dobiti nacionalnu frekvenciju, a menadžment Ringiera, prema našim izvorima, lobira u vrhu vlasti za konačnu realizaciju te ideje.

Ovo je nastavak prakse da štampani i onlajn mediji odlučuju da se oprobaju i u televizijskom biznisu jer se pre Blica na ovaj potez odlučila i Adrija Medija, izdavač dnevnog lista Kurir. Međutim to je i dokaz da sve više medija čija je uređivačka politika provladina, prave „gužvu“ na medijskoj sceni ne bi li stvorili utisak medijskog pluralizma, kažu naši izvori.

– Pravljenje novih televizija je pokušaj da eventualno uskoče na listu televizija sa nacionalnom frekvencijom, pre svega sa namerom da u toj trci ometaju TV Nova S, koja za sada ima sve uslove propisane za dobijanje nacionalne frekvencije – navode naši izvori.

U javnosti se već duže spekuliše da bi televizija Hepi mogla da ostane bez nacionalne frekvencije, jer ne zadovoljava uslove dodeljene frekvencije, a problem je i njen neogoljeni proruski stav. Na to mesto bi trebalo da „upadne“ neka od novoosnovanih televizija, moguće Blic, kako bi se stvorila slika o medijskom pluralizmu, jer bi u svoje emisije zvali i političare iz opozicionih stranaka, mada bi im informativni programi i dalje bili u duhu nekritikovanja i afirmisanja vlasti.

Ovo je posebno zanimljivo u slučaju Blica, jer je opoziciona Stranka slobode i pravde (SSP), na čijem čelu je Dragan Đilas, kako saznajemo u toj partiji, želi da se pismom obrati centrali kompanije Ringier jer, kako kažu, već godinama njihovi funkcioneri nisu dali intervju Blicu.

– Još nismo nikakvo pismo slali kompaniji Ringier kako bismo ih upozorili na uređivačku politiku Blica, ali planiramo. Neću da dajem izjave o Blicu, sto puta sam govorio o njima – rekao je Danasu Đilas.

Podsetimo, Đilas je više puta kritikovao Blic, navodeći da ne postoji razlika između njih i Informera. Sa druge strane, urednici Blica su Đilasove objave, uglavnom na Tviteru, o radu njihovog lista i portala, karakterisali kao pritisak na medije i novinare njihove redakcije.

Peta frekvencija na čekanju

Trenutno pravo na nacionalno pokrivanje TV signalom u Srbiji imaju četiri televizije: Pink, Hepi, Prva i B92, dok je peta frekvencija već devet godina neraspoređena. Kandidaturu su osim postojećih televizija, za sada, istakle N1 i Nova S.

Telekom priznao da kontroliše televizije

Na brojnim bilbordima u Beogradu osvanula je MTS-ova reklama za pet privatnih televizija – K1, Blumberg Adrija, Juronjuz, Tanjug i Kurir, čime su potvrđene spekulacije da državna kompanija ima kontrolu nad ovim kanalima. Kako je Danas već pisao, na bilbordima uz pitanje „Šta nas spaja“ – nalaze se i zaštitna lica pet televizija – Juronjuza, K1, Blumberga, Tanjuga i Kurira. Odgovor na bilbordu na gore pomenuto pitanje je: „Telekom – Jedna TV mreža – svi mi“.

Kako su naveli sagovornici Danasa, iako su prethodno pomenuti kanali osnivani pod parolom doprinosa „medijskom pluralizmu“, njihov stvarni cilj bio je plasiranje „umivene“ provladine slike stvarnosti. Pored toga, u slučaju Juronjuza i Blumberga pokretač obe televizije je Telekom, što je kršenje domaćih zakona koji nalažu povlačenje države iz vlasničke strukture medija. Telekom pak tvrdi da ne troši državne pare.