Povodom biografije "Novak Đoković – Ceo život u ratu" autora Danijela Mikša, nemačka štampa o srpskoj teniskoj zvezdi piše da je on velika zagonetka, te da knjiga nudi malo odgovora i postavlja još više pitanja.

"U prvoj sveobuhvatnoj biografiji superzvezde Novaka Đokovića na nemačkom jeziku, autor Danijel Mikš opisuje nezaustavljivi sportski uspon čoveka koji je polarizovao kao niko drugi njegovog faha – i to ne samo od odbijanja da se vakciniše protiv kovida.

Nijedan teniser nije duže na prvom mestu na svetskoj rang listi od Srbina rođenog 1987. Samo Španac Rafael Nadal je sa 21 titulom osvojio više grend slemova od Đokovića. Srbin vodi većinu ostalih statistika.

A ipak je Novak Đoković narodni heroj samo u Srbiji. Izvan svoje domovine retko osvaja srca navijača. Ova knjiga govori i o stalnoj borbi autsajdera Đokovića protiv establišmenta kantri kluba, koju oličavaju njegovi veliki protivnici Rodžer Federer i Rafael Nadal" piše u recenziji na portalu izdavačke kuće.

Autor Danijel Mikš (1980) je bivši reprezentativac Nemačkog teniskog saveza, radi kao novinar, diplomirao je sport i završio školu novinarstva, a u svojoj knjizi prati Đokovića od detinjstva u Jugoslaviji razorenoj građanskim ratom do trijumfa na terenima Melburna, Pariza, Vimbldona i Njujorka.

Uvod u ovu biografiju (238 stranica) počinje 16. januara 2022. u Melburnu događajem koji je poznat celom svetu i koji autor naziva "najspektakularnijom porazom Đokovića". I pita se: Ko je taj čovek koji polarizuje ne samo teniski svet 2022?

Mikš navodi da "skoro svaka ličnost koja se pojavljuje u ovoj knjizi ističe izuzetne sposobnosti Đokovića: nije to osećaj za lopticu, niti je to tehnika. To je njegov stav. To je disciplina. To je njegova mentalna snaga. To je to što njegove protivnike baca na kolena. I to su oružja s kojima Đoković kreće na turnire u svom sasvim ličnom ratnom pohodu."

Pa tako i prolog pod naslovom "Maj 2016. Kopaonik" počinje citatom Džordža Orvela: "Sport je kao rat, samo bez oružja".

Knjiga "Novak Đoković – Ceo život u ratu" izašla je iz štampe 22. marta, ali recenzije još uvek stižu. Povod za najnoviju recenziju koju je sada objavio Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) je verovatno i to što je Boris Beker, nemačka teniska ikona i bivši trener Đokovića u petak u Londonu osuđen na dve i po godine zatvora, od kojih najmanje polovinu mora da provede iza rešetaka – ali i početak masters turnira u Madridu na kojem učestvuje i prvi na svetskoj rang listi.

"To mi je slomilo srce. On je dugogodišnji prijatelj, bio mi je trener tri godine, on mi je blizak i neko ko je mnogo doprineo mom uspehu", rekao je Đoković u nedelju u Madridu, a prenose mnogi nemački mediji. "Kao prijatelj, veoma sam tužan".

Nadam se da će Beker "preživeti to vreme i da će, kada izađe iz zatvora, moći da živi svoj život". On je takođe izrazio nadu da je 54-godišnjak "dobro u pogledu svog mentalnog zdravlja jer će to biti najteži deo".

Pod naslovom "Zagonetna teniska zvezda: Ko je Novak Đoković" – FAZ piše:

"Šta je sa Novakom Đokovićem? Svet tenisa često sebi postavlja ovo pitanje. Prvo na početku njegove profesionalne karijere, kada se Srbin stalno žalio na sitne bolove u teškim situacijama i pravio medicinske pauze, da bi odmah potom nastavio da igra kao mladi teniski bog. Ili u trenutnoj fazi, u kojoj Đoković uporno odbija da se vakciniše protiv korone i radije ne učestvuje na velikim turnirima kao nedavno u SAD."

Autor članka Tomas Klem piše da je "svetski broj jedan nedavno svet tenisa stavio pred novu zagonetku. U polufinalu turnira u Beogradu, 34-godišnjak je izgubio odlučujući treći set od Andreja Rubljova, sa neverovatnih 0:6. Đoković je rekao da je njegov umor verovatno povezan sa bolešću koju je preboleo prethodnih nedelja. Šta bi to moglo biti?"

"To nas dovodi do knjige koja pokušava da uđe u trag Đokovićevoj karijeri od srpskog klinca, koji je 1999. u pauzi između NATO vazdušnih napada dobijao lekcije tenisa, do rekordnog svetskog broja jedan sa svim usponima i padovima", piše FAZ.

"Svako ko malo zna o Đokoviću naučiće mnogo o njegovoj nezadrživoj motivaciji, njegovom životu i raznim za njega bitnim osobama. O tome da se Srbin bavi svojom profesijom sa ratničkim mentalitetom pisalo se tako često da je to postalo fraza."

"Inače, biografija pruža malo toga što prevazilazi dosadašnje znanje.

Mikš opisuje Đokovićev teniski život veoma efektno, ali ne baš duboko, smatra FAZ i nastavlja: "Trebalo je analitički razjasniti sledeća pitanja: Da li je nesklonost mnogih navijača prema Đokoviću razumljiva? Možda to nije samo zbog njegovog nastupa, već i zbog načina igre? Kako se može objasniti da Srbin pridaje veliki značaj poštenim i prijateljskim gestovima, a onda ipak vređa i ljuti mnoge druge?"

Magazin Fokus je svojom čitaocima čak ponudio deo knjige i to onaj koji se bavi Đokovićevim zdravljem i ističe da je poznanstvo sa srpskim lekarom bilo prelomno za karijeru tenske zvezde.

"Novak Đoković na početku karijere važi za izuzetno talentovanog tenisera, ali i igrača koji brzo odustaje. Pogotovo kada je poraz neminovan. Srbin je ovaj problem zaista stavio pod kontrolu tek 2010. Te godine uz njega se pojavio alternativni lekar sa Kipra srpskog porekla – dr Igor Četojević.

Mnogi ljubitelji Noleta verovatno znaju za tu priču, i scenu kada je lekar sa svojom ženom na Kipru gledao prenos meča u kojom je Đoković odjednom izgubio energiju, a komentator konstatovao da ima astmu. Četojević koji poznaje i kinesku tradicionalnu medicinu, kvantnu medicinu i biofidbek, odmah je pretpostavio da se radi o nečemu drugom – organima za varenje. Želeo da sretne sa Đokovićem i to je uspelo 2010. u Splitu. Usledilo je nekoliko jednostavnih testova i Četojević je konstatovao da Novak ne podnosi pre svega gluten i mleko.

Za mnoge teze doktora Četojevića nedostaje široka naučna osnova i zato treba biti oprezan. Kod Đokovića je to uspelo. Pre svega zato što je Četojević uspeo ne samo da dopre do tela Srbina, nego i do njegovog duha. A duh Novaka Đokovića ne pomera samo planine, nego čitave planinske vence" završava magazin Fokus.