Da li maloletna deca u slučaju gubitka jednog roditelja imaju po automatizmu pravo na porodičnu penziju? I da li je uslov za to da je taj roditelj ima minimum 15 godina radnog staža? Da li bi majka maloletnog deteta mogla da nastavi s samostalnim uplatama doprinosa do napunjenih 15 godina staža kako prethodne uplate ne bi propale?

Upravo je ovo dilema čitateljke iz okoline Crne Trave koja je iznenada ostala sama s dvogodišnjom ćerkom piše Politika. Njena primanja su nedovoljna da bi mogla detetu da priušti sve što je imala dok je i otac bio živ. Prema priči, njegova plata bi bila neuporedivo veća.

Problem je, međutim, što je i otac praktično tek počeo da radi, to jest posle završenih studija, i ima tek sedam godina uplaćenog staža. S obzirom na to da ju je, kako kaže, sve pogodilo kao grom iz vedra neba i da joj nije palo na pamet da će dete imati potrebu za porodičnom penzijom, ne zna šta da radi.

Budući da ovo sigurno nije jedinstven slučaj da mališani rano ostanu bez roditelja čija su primanja bila značajni punilac kućnog budžeta, drugi roditelj treba da zna da i tako mala deca imaju pravo na porodičnu penziju.

Ali, pod uslovom da je preminuli roditelj imao najmanje pet godina radnog staža.

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje kažu da je porodična penzija vrsta prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koje se izvodi iz prava korisnika penzije, to jest prava na penziju koju bi imao osiguranik u momentu smrti.

Prema članu 27 Zakona o PIO, pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za starosnu, prevremenu starosnu penziju ili invalidsku penziju. Ili umrlog korisnika starosne, prevremene starosne penzije ili invalidske penzije.

Ako je smrt nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, članovi njegove porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez obzira na dužinu penzijskog staža tog lica.

Ono što, međutim, ne može ni u jednom slučaju, to je da se sabiraju godine staža supružnika ili da se doplati staž na ime preminulog do minimum 15 godina, koliko je potrebno za penziju kako prethodne uplete ne bi propale. Takvu mogućnost srpsko zakonodavstvo ne poznaje i staž koji je uplaćen, a trajao je kraće od pet godina – propada.

Zakon kaže da detetu porodična penzija pripada do navršenih 15 godina, a ukoliko nastavlja srednju školu, najviše do navršenih 20 godina života, ako studira do 26. godine.
Dete nesposobno za samostalan život i rad stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada dok traje ta nesposobnost, ako je nastala do uzrasta do koga se deci obezbeđuje pravo na porodičnu penziju. Detetu kome je školovanje prekinuto zbog bolesti, pravo na porodičnu penziju pripada za vreme bolesti do propisanih godina života, kao i iznad tih godina, ali najviše za onoliko vremena koliko je zbog bolesti izgubilo od školovanja.

Detetu kome je školovanje prekinuto zbog služenja vojnog roka pripada pravo na porodičnu penziju i za vreme služenja vojnog roka, ali najduže do navršene 27. godine.