Fabrika u Nemačkoj privremeno je zatvorena, a računi firme zamrznuti. A sve zbog izvoz oružja u Kolumbiju što je zabranjeno, navodi Dojče vele.

Njihov model je obožavao i Pablo Eskobar. Tako je nemački proizvođač Sig Sauer postao kult u Kolumbiji.

U to vreme najtraženiji kriminalac na svetu morao je da bude vrlo oprezan. Ali na svoj 44. rođendan, on nije mogao da izdrži. Iz telefonske govornice sasvim blizu svog skrovišta u Medeljinu je nazvao svoju suprugu. Šest puta.

Nedostajala mu je porodica koji nije video već nedeljama.

Istražitelji koji su mu bili za petama u prvom trenutku nisu verovali koliko su sreće imali. Prisluškivali su razgovore.

Sledećeg dana je specijalna jedinica policije upala u skrovište u četvrti Los Olivos. Najpre su ubili telohranitelja.

Čovek koji je u jednom trenutku kontrolisao 90 odsto svetske proizvodnje i trgovine kokainom uspeo je da zgrabi svoj omiljeni pištolj i pobegne na krov. Pucao je progonitelje, ali njih je bilo previše. Pogođen je s više metaka i umro je na crvenim crepovima.

Tog drugog decembra 1993. je u Medeljinu ubijen Pablo Eskobar. Pored mrtvog tela je ležao njegov Sig Sauer, 9 mm, kojim je prethodnih godina ubio desetine ljudi.

Zabrana izvora i kako je zaobići

Ovu je priču potrebno razumeti da bi se shvatilo zašto su pištolji nemačke marke Sig Sauer u Kolumbiji i danas omiljeni. I kako je stroga zabrana izvoza oružja u zemlje van EU i NATO na kreativne načine zaobilažena.

Prošla godina je bila odlična godina za nemačke proizvođače malokalibarskog naoružanja. Posao je dosegao iznos od gotovo 70 miliona evra, u odnosu na prethodnu godinu porast od 79 odsto. Glavne zemlje za izvoz su Norveška, Velika Britanija, Litvanija i Sjedinjene Države.

Nezgodno je, međutim, kada proizvođači poput Sig Sauera to oružje prodaju bez dozvole – što je poslednjih godina često bio slučaj. A ono onda, s oznakom 'Made in Germany', završi u Nikaragvi, Meksiku ili Kolumbiji.

U jednoj presudi su prošle godine osuđeni brojni menadžeri nemačke kompanije, jer su isporučili 40.000 komada oružja u Kolumbiju – preko Sjedinjenih Država.

Za Ralfa Vilingera iz humanitarne organizacije Terre des Hommes je farsa da se uopšte ne kontroliše gde oružje na kraju završava: „Kolumbijski vojnici koriste pištolje marke Sig Sauer u akcijama u kojima ubijaju mlade ljude, za koje onda tvrde da su bili gerilci. A s druge strane kriminalne bande i paravojne grupe regrutuju maloletnike i prisiljavaju ih da koriste oružje koje je proizveo Sig Sauer.“

U Kolumbiji se četiri od pet ubistava izvrši malokalibarskim oružjem. Vilinger je uveren da su odgovorni u nemačkoj firmi to znali, ali su uprkos tome i dalje izvozili oružje u Latinsku Ameriku. „Toj beskrupuloznoj praksi treba stati na kraj, i to odmah“, traži Vilinger.

Hekler & Koh i ubistva u Meksiku

Slučaj firme Sig Sauer podseća na sličnu priču od pre nekoliko godina s drugim nemačkim proizvođačem malokalibarskog oružja. Radi se o izvozu 4.500 automatskih pušaka tipa G-36 marke Hekler & Koh u Meksiko.

Zbog povrede Zakona o kontroli izvoza oružja, firma je prošle godine morala da plati 3,7 miliona evra kazne, dvojca menadžera su dobili uslovne kazne zatvora. Novac od kazne međutim nije dospeo do rodbine žrtava, već je završio u blagajni nemačke države.

Karola Hauzoter iz organizacije za zaštitu ljudskih prava „Meksiko“ pažljivo je pratila celi proces. „U septembru 2014. je lokalna policija u provinciji Gerero otela 43 studenta. U sukobima koji su usledili je šestoro ljudi ubijeno, 40 ih je teško ranjeno. Pri tom je policija koristila puške G-36 Hekler & Koha“, objašnjava aktivistkinja.

Studenta se još uvek vode kao nestali, njima se izgubio svaki trag.

Čini se da slučajevi Sig Sauera i Hekler & Koha nisu samo slični, već i da su povezani. Nakon otkrivanja skandala u Meksiku, Hekler & Koh se povukao s tog tržista. U nastalu prazninu je, čini se, onda uskočio Sig Sauer.

Odgovornost nemačke politike?

Nije lako reći u kojoj meri u tim slučajevima postoji odgovornost nemačke politike. Zvanično, u pitanju su povrede Zakona o kontroli oružja i Zakona o izvozu. To nije stvar politike izvoza oružja za koju je nadležna nemačka vlada.

Dok aktivisti za ljudska prava traže da država uvede sistematsku kontrolu izvoza malokalibarskog oružja ili da se taj zabrani, Joahim Krauze iz Fondacije za nauku i demokratiju napominje da je slučaj Sig Sauera pre svega u nadležnosti državnog tužilaštva.

On upozorava da ne treba zanemariti dosadašnje napore Nemačke. „Savezna vlada u Berlinu je među vodećim u svetu kada se radi o pokušajima da se u kriznim regionima prikupi i uništi malokalibarsko oružje“, dodaje on.