Demokratija je dovedena u pitanje, kažu sagovornici DW, ali izlaznost ne dopušta da se zagovornici bojkota osećaju trijumfalno. U nedelju je SNS osvojila dvotrećinsku većinu, samo su još SPS, SPAS i manjine u Skupštini.

Nakon ubedljivog trijumfa Srpske napredne stranke na opštim izborima, i fijaska opozicije koja je na njih izašla, Srbija praktično u narednom sazivu parlamenta neće imati opoziciju, ocenjuje za DW politikolog Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.  

„Imaćemo skupštinu u kojoj će opoziciju izigravati Aleksandar Šapić i stranke nacionalnih manjina, koje zapravo nikada nisu bile temeljna opozicija. To će biti jedan čudan parlament“, kaže Spasojević.

Kakav to utisak ostavlja o stepenu demokratije u Srbiji? Spasojević kaže da smo nakon ovih izbora saznali samo nešto što već znamo. „Srbija nije demokratija, izbori nisu fer i pošteni, i bojkot opozicije je doveo do toga da se to sada vidi u potpunoj meri.“

Naš sagovornik dodaje da izlaznost ipak „nije bila toliko manja da bismo govorili o snazi opozicionog bloka“. „Mislim da ćemo stoga u narednom periodu najviše ličiti na Mađarsku. Dakle, sistem u kojem imate jednu veliku stranku i nekoliko malih, koje zapravo nisu ni prava opozicija.“

„Transmisija vrhovne volje“        

Novinar Đorđe Vlajić za DW kaže da ćemo imati „hibridni sastav parlamenta kao posledicu hibridnih izbora u hibridnoj državi. Ključni rezultat izbora je da je dovedena u pitanje demokratija. Sada je samo ozbiljno učvršćen postojeći sistem transmisije volje vrhovne vlasti odnosno vrhovnog vladara.“

Vlajić primećuje da smo na ovim izborima imali „one koji su izvedeni na izbore, i one koji su išli da glasaju. To pokazuje i nagli porast broja izašlih po satima“.

„Tako vidim i bojkot, koji je doveo do toga da jedan deo stanovništva, pre svega srednje građanske klase, nema predstavnike u parlamentu. To dodatno dovodi u pitanje demokratičnost parlamenta, demokratičnost izbora i demokratičnost vlasti“, dodaje iskusni novinar.

Previsok prag za mnoge

Pojedine opozicione partije su, možda privučene sniženim cenzusom od tri odsto, ipak odlučile da izađu na izbore, ali se pokazalo da je i taj prag bio previsok. Dušan Spasojević tu vidi dve grupe političkih stranaka.

„Sa jedne strane su četiri desničarske stranke, koje zajedno imaju nekih deset procenata, i to su zapravo bačeni glasovi. A sa druge strane su Ujedinjena demokratska Srbija (UDS) i Pokret slobodnih građana (PSG), čiji birači očigledno nisu prihvatili promenu odluke o izlasku na izbore u poslednjem trenutku“, ističe Spasojević.

Kad se podvuče crta, kaže Spasojević, samo je izoštrena slika stanja u Srbiji: „Ali, šta ćemo da radimo sa tom slikom, to je pitanje za milion dolara.“