Nemačka čak 131 državu smatra „rizičnom“ kada je u pitanju pandemija. Na spisku su i sve države Zapadnog Balkana. Da li to znači da putnici u Nemačkoj moraju u dvonedeljni karantin? To i dalje nije sasvim jasno.

Mora da su se mnogi putnici Er Srbije u četvrtak iznenadili kada su u Beogradu ušli u avion za Berlin. „Još u avionu je svim putnicima bio podeljen formular za karantin gde smo morali da ostavimo sve lične podatke, nakon čega smo na graničnoj kontroli dobili papir da se javimo nadležnom Zavodu za javno zdravlje“, prenosi jedna putnica.

Ona je, kaže, samoinicijativno dan pre polaska u Berlin u Srbiji uradila test na korona-virus i poslala negativni nalaz berlinskom Zavodu za javno zdravlje. „Odgovorili su mi ubrzo da na osnovu te potvrde ne moram u karantin. Ostali su, čini mi se, morali.“

Tako je nastavljena zbunjujuća epidemiološka politika Nemačke, kada se radi o došljacima izvan EU, o čemu je DW  pisao.

Prema nizu svedočenja ljudi koji su doputovali u Nemačku, jer tu mahom žive i rade – turističke posete su svakako još uvek zabranjene – zaključuje se da različite pokrajine različito postupaju, pa i da odlazak u dvonedeljni karantin može zavisiti od ubeđivanja sa službenicima i zdravstvenim radnicima na graničnoj kontroli.

Poduža lista „rizičnih“

U sredu (17.6.) je pak državni Institut „Robert Koh“ (RKI) objavio podužu listu zemalja koje se smatraju „rizičnim“. Na tom spisku je 131 država, među njima i sve zemlje takozvanog Zapadnog Balkana. Osim u slučaju SAD, gde je na listi 29 federalnih država, kod drugih zemalja nisu pravljene razlike po regionima.

Ako je došljak u Nemačku u prethodne dve sedmice bio u bilo kojoj zemlji sa spiska, onda po dolasku u Nemačku „mora računati s obavezom izolacije“, piše RKI na zvaničnoj stranici.

Na spisku „rizičnih“ zemalja mnoge, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, uopšte nemaju novih prijavljenih slučajeva virusa, poput Jamajke ili Vijetnama.

No u objašnjenju na stranici RKI stoji da nemačka ministarstva zdravlja, unutrašnjih i spoljnih poslova vagaju i kakve se mere preduzimaju u kojoj zemlji, koliko se testira, kakvi su bolnički kapaciteti, ali i da li se može pouzdati u zvanične brojke iz neke zemlje.

Na listi, sa izuzetkom Švedske, nema zemalja EU i Šengena za koje je nemačka Vlada ranije odlučila da se tamo može putovati i da došljaci odande mogu ući u Nemačku bez karantina.

Karantin je relativan

Sve to ne znači da bi došljaka iz Srbije, Bosne i Hercegovine ili neke druge zemlje sa liste „rizičnih“ morao da pogodi karantin po dolasku u Nemačku. DW ima uvid u elektronsko pismo koje je jedna državljanka Srbije dobila od savezne nemačke policije na diseldorfskom aerodromu.

Tu se poručuje da „trenutno“ u pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji ne postoji obaveza karantina, ali da je „stanje veoma dinamično“ pa da valja uvek kontaktirati Zavod za javno zdravlje u mestu boravka.

Osim toga, više čitalaca DW je javilo da su u Nemačku ušli bez upućivanja u karantin – automobilom, preko Austrije. Na granici između Austrije i Nemačke više nema nikakve kontrole, pa je nejasno ko bi uopšte izricao obavezu samoizolacije.

Prethodno je više pokrajinskih ustavnih sudova oborilo odluke pokrajinskih vlasti da „paušalno“ šalju ljude u karantin. To je dozvoljeno, tumačile su sudije, jedino ako epidemiološka situacija u zemlji polaska opravdava karantin.

Da li je kratko objašnjenje dato na stranici RKI dovoljno, videlo bi se ukoliko bi se neki došljak žalio sudu jer je poslat u karantin.

Pre desetak dana je Evropska komisija preporučila zemljama članicama da od prvog jula sasvim ukinu zabranu putovanja za građane zemalja Zapadnog Balkana jer je, kako su naveli, epidemiološka situacija tamo uporediva ili bolja od one u EU.