Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Jovana Krstitelja. Jovanov otac je bio judejski sveštenik Zaharija, od plemena Arona. Prema hrišćanskom predanju, Jovan je rođen pola godine pre Isusa Hrista.

Prema Novom zavetu njegovi roditelji, Zaharije i Jelisaveta, dugo nisu mogli imati dece i kada im se rodio sin, zavladala je velika radost. Svoje detinstvo i ranu mladost Jovan je proveo u pobožnom domu svojih roditelja.

Jovan Krstitelj je vršio obredna kupanja na reci Jordan. Jako je poštovan u hrišćanskom svetu. Jedna od najvećih hrišćanskih bazilika, ona u Damasku, je posvećena Jovanu Krstitelju. Hrišćani proslavljaju Jovanove praznike nekoliko puta u godini.

Jovan se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, sveštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta. Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bogojavljenja, crkva je od starine posvetila dan nakon Bogojavljenja spomenu njegovom.

On je bio takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu onoga koga je prorokovao.

Za ruku svetog Jovana priča se da je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Naši preci su verovali da se baš na dan Svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja, pa otud potiče mnoštvo narodnih običaja vezanih upravo za ovaj dan. Na Jovanjdan vernici, po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje. Ni jabuka, niti sok. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Svetog Jovana bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici vrlo često daju Jovanovo ime deci, i kod pravoslavaca i kod katolika. Pravoslavci slave krsnu slavu Svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

Sveti Jovan je jedna od najpopularnijih slava u Srbiji – nalazi se na četvrtom mestu.