Taman kad pomislimo da ga možemo videti, tu je još jedno prokleto veliko brdo. 

Umorna sam od metaforičkog trčanja ovog maratona. Jesi li i ti ? 

Kako smo u 2022. ušli s rastućim slučajevima COVID-a, vraćanjem ograničenja i otkazanim božićnim planovima, mi smo poražena nacija. Učinili smo sve što se od nas tražilo; sledili smo vladina pravila i propise; ostali smo kući; vakcinisali se; postrojili smo se i poslušno ćutali i slušali. 

Ovo je trebala biti naša godina! Sve dok Omikron i neke loše izvedene strategije ponovnog otvaranja nisu odlučili baciti sve naše planove u nered. 

Upravo u tom nesigurnom trenutku u razgovor je ušao 1. teniser sveta Novak Đoković .

Ljutnja je emocija  koja nas lako obuzima u vreme nevolje. 

Australijanci, očigledno pod velikim mentalnim pritiskom , su jedva dočekali da svetu pokažu koliko mogu da budu ljuti.

Ali, su pogrešili.  I to mnogo. Nije Đoković kriv. Bio je loše tempirana iritacija. 

Svoju ljutnju su usmerili prema najboljem teniseru sveta, jer očigledno nemaju dovoljno hrabrosti da se suprostave svom režimu.

Režimu koji je obećavao  ZERO COVID. 

Naš bes i ljutnja mogu se produktivnije usmeriti prema vladi. Oni su ti koji nas ostavljaju visoko i "suve" u vreme potrebe bez ikakvih testova, planova ili sigurnosti. Dovraga, trenutno nemamo ni dovoljno proizvoda na policama supermarketa. 

Usmerimo pažnju na one koji nam zapravo mogu pomoći da se izvučemo iz ovog nereda. 

Gemma Bath