"Nije li svet već davno postao zatvor u kome bodljikave žice nisu njegov najizrazitiji simbol. Nisu li kazne za one koji ne žele da se vakcinišu samo jedan korak Svetske vlade ka ostvarivanju ideje o planetarnoj dominaciji i ostvarivanju, kako je negde već rečeno, digitalnog zatvora. Pritvor u kome se nalazi Novak Đoković samo je izrazita slika pomenute namere. Ko se to tamo nama usprotivio? Ko to želi slobodno da preskače ograde koje smo mi iskovali? Pri tome ne mislim na Novakovu borbu za prava tenisera i uslova pod kojim oni obavljaju svoju gladijatorsku ulogu, tu je i gadna ali i prevelika cena koja se plaća preko tabloida, Instagrama, Tvitera…

Hapšenje Novaka Đokovića, prvog među slobodnima, pobunjenika koji ne želi u okove novog sveta i veruje u pravedniji poredak, ponovljena je slika stare policijske priče iz filma 'Francuska veza'. Tamo policajac Popaj hapsi najpoznatije tipove u gradu da bi ostatak građana Marseja shvatio da ako je moguće hapšenje najpoznatijih faca, posle takvog događaja, prirodno, svi osećaju strah u kostima.

Novak nema nikakve veze sa sadržajem pomenutog filma, ali je postupak disciplinovanja isti. Udariš na glavnog lika i to je efektnije nego sve one stravične slike zlostavljanja građana Melburna koji na ulici nisu nosili maske. Stara priča nova forma. Samo što je ovde u zatvor strpan onaj koji predstavlja najsavršeniju psihofizičku formu ne samo srpskog roda nego i ostatka čovečanstva. To što je u pitanju gotovo savršena pojava, možda bi bilo i oprošteno ali poreklo je sporno.

Još davno je Makluan pisao o globalnom selu. Nisu mu se ostvarile ideje, mi živimo u digitalnoj provinciji koja pre svega služi da raščoveči čoveka. To je bila lekcija ne samo plemenitom Srbinu koji 'pada' na pravoslavni Božić, nego i svakome ko veruje kako je danas moguće upravljati vlastitim životom i koračati putevima koji su obeleženi satelitima i DŽi-Pi-ES-om, i društvenim mrežama koje inspirišu maštu upravljača sveta. Oni mnogo lakše obavljaju 'poslove' od policajca Popaja iz filma 'Francuska veza'".