Na prometnoj pijaci u predgrađu Hararea, Njaša Ndou drži masku u džepu, dok stotine ljudi, uglavnom bez maske, okupljaju se da kupuju ili prodaju voće i povrće izloženo na drvenim klupama, piše Asošiejted pres.

Slično je širom Zimbabvea gde je koronavirus otišao u istoriju, a politički skupovi, koncerti i porodična okupljanja su se vratili.

"Kovid 19 je gotov, kada ste poslednji put čuli da je neko umro od njega?, kaže Ndou.

"Maska je tu da zaštiti moj džep", dodaje on.

"Policija traži mito, pa ću ostati bez para ako ne budem imao masku", objašnjava on.

Ranije ove nedelje, Zimbabve je zabeležio samo 33 nova slučaja zaraze koronavirusom i nijedan smrtni slučaj, što se poklopilo sa padom broja novih infekcija širom kontinenta, a SZO kaže da taj broj stalno opada od jula.

Kada se koronavirus prvi put pojavio prošle godine, zdravstveni zvaničnici su se plašili da će pandemija poharati Afriku i ubiti milione.

Iako se još ne zna koliki će biti ukupan broj žrtava, ovaj katastrofalni scenario se nije dogodio ni u Zimbabveu ni na ostatku kontinenta.

Naučnici kažu da je veoma teško doći do pravih podataka, posebno u nekim zemljama sa nedostatkom kontrole bolesti, i upozoravaju da bi se ovaj trend vrlo lako mogao preokrenuti.

Ali nešto "misteriozno" se zaista dešava u Africi što zbunjuje naučnike, kaže Vafa El Sadr, šef Odeljenja za globalno zdravlje na Univerzitetu Kolumbija.

"Afrika nema ni vakcine ni sredstva za borbu protiv Covid-19 kao u Evropi i Sjedinjenim Državama, ali im iz nekog razloga ide bolje“, rekla je ona.

U Africi je vakcinisano manje od šest odsto stanovništva.

Već mesecima SZO u svojim nedeljnim izveštajima opisuje Afriku kao jednu od "najmanje pogođenih regiona sveta".

Neki istraživači kažu da je kontinent izbegao smrtonosne posledice zbog pretežno mladog afričkog stanovništva – prosečna starost je 20, u poređenju sa 42 godine u zapadnoj Evropi – kao i niže stope gradskog stanovništva i sklonosti da se mnogo vremena provodi na otvorenom.

Nekoliko studija ispituje da li postoje drugi uzroci, uključujući genetske uzroke ili prošle infekcije.

U petak su istraživači iz Ugande izvestili da pacijenti sa kovid 19 koji su bili izloženi malariji imaju blaže simptome i manji rizik od smrti od onih koji nisu.

"Mislili smo da ćemo naći veću stopu negativnih ishoda kod onih koji su imali malariju jer je to nešto što smo videli kod onih koji su zaraženi malarijom i ebolom", rekla je Džejn Ačan, viši savetnik u Konzorcijumu za malariju i koautor studije.

" Iznenadili smo se kada smo primetili upravo suprotno – malarija možda ima zaštitno dejstvo".

Achan je rekao da ovo sugeriše da prethodna infekcija malarijom može ublažiti tendenciju imunološkog sistema ljudi da preterano reaguje kada su zaraženi koronavirusom.

Studija je predstavljena u petak na sastanku Američkog udruženja za tropsku medicinu i higijenu.

Kristijan Hapi, direktor Afričkog centra za genetiku infektivnih bolesti na Univerzitetu Redeemer u Nigeriji, kaže da su vlasti uspele da savije krivu čak i bez vakcina i pripisuju zasluge širokoj mreži zdravstvenih radnika u zajednici.

"Nije uvek u pitanju količina novca koju imate ili koliko su sofisticirane vaše bolnice", rekao je on.

Devi Sridhar, šef Odeljenja za globalno javno zdravlje Univerziteta u Edinburgu, kaže da afrički lideri nisu dovoljno hvaljeni zbog svojih zasluga i brzog odgovora, napominjući da je Mali zatvorio svoje granice čak i pre nego što je stigao kovid 19.

Sridhar je, inače, poznat po tome što se zalaže za ekstremne mere u borbi protiv infekcije.

"Mislim da u Africi postoji drugačiji kulturni pristup i da su humanije pristupili koronavirusu jer su imali iskustva sa ebolom, dečijom paralizom i malarijom", kaže Sridhar.

Južna Afrika teško pogođena

Poslednjih meseci, koronavirus je teško pogodio Južnu Afriku i procenjuje se da je ubio 89.000 ljudi, što me čini najvećim zabeleženim smrtnim slučajevima od bilo koje druge afričke zemlje.

Ali vlasti u afričkim zemljama do sada, iako priznaju da postoje problemi sa podacima, ne prijavljuju mnogo žrtava povezanih sa kovid 19.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je broj umrlih u Africi samo tri odsto od ukupnog svetskog broja.

Poređenja radi, broj umrlih u Americi i Evropi je 46, odnosno 29 odsto od ukupnog broja umrlih.

U Nigeriji, najmnogoljudnijoj zemlji Afrike, vlada je zabeležila samo 3.000 smrtnih slučajeva

"Rekli su da će mrtvi ležati po ulicama"

Zbog niske stope zaraze, Nigerijci poput Opemipe Are (23) iz Abudže lakše dišu.

"Rekli su da će mrtvih biti svuda na ulicama, ali ništa slično se nije dogodilo", rekla je ona.

Oievale Tomori, nigerijski virolog koji je član nekoliko savetodavnih grupa SZO, sugerisao je da Africi možda neće trebati toliko vakcina kao Zapadu.

On kaže da se ta ideja, iako kontroverzna, ozbiljno raspravlja među afričkim naučnicima - i podseća na predlog britanskih zvaničnika koji su izneli prošlog marta da se dozvoli kovid-19 da slobodno zarazi stanovništvo kako bi se izgradio imunitet.

To, međutim, ne znači da u Africi nisu potrebne vakcine.

"Moramo da se vakcinišemo da bismo se pripremili za sledeći talas", rekao je Salim Abdool Karim, epidemiolog sa Univerziteta Kvazulu-Natal u Južnoj Africi koji je prethodno savetovao vladu Južne Afrike o kovid 19.

"Gledajući šta se dešava u Evropi, velika je verovatnoća da će se još slučajeva preliti ovde. "

Uticaj koronavirusa je takođe relativno smanjen van Afrike u siromašnim zemljama poput Avganistana, gde su stručnjaci predvideli da će epidemija biti katastrofalna usred tekućih sukoba. Hashmat Arifi, 23-godišnji student iz Kabula, rekao je da mesecima nije video nikog sa maskom, uključujući goste na nedavnom venčanju kome je prisustvovao zajedno sa stotinama gostiju.

Na njegovim univerzitetskim predavanjima, više od 20 studenata rutinski sedi jedan pored drugog bez maski.

"U poslednje vreme nisam video nijedan slučaj korone", rekao je Arifi.

Do sada je Avganistan zabeležio oko 7.200 smrtnih slučajeva od 39 miliona ljudi, iako je zbog sukoba sprovedeno malo testiranja, a stvarni broj slučajeva zaraze i smrti je nepoznat.