Iako preovladava teorija da ga je ubila mafija sve je više činjenica koje ukazuju na to da je ubijen zbog otvorenog protivljenja otcepljenju KiM i želje da preduzme konkretne korake da se u pokrajini zaštite srpski interesi. Time je navodno sebi potpisao smrtnu presudu.

Ovakva više nego logična teza proističe iz pisma koje je Đinđić 1. februara 2003. godine, mesec dana pred atentat, poslao tadašnjem komandantu NATO za jugoistočnu Evropu admiralu Gregoriju Džonsonu. U njemu Đinđić navodi da je zabrinut zbog mogućnosti da Unmiku poveri neke poslove obezbeđenja lokalnim albanskim vlastima i zahteva da se dozvoli povratak srpske vojske na KiM odnosno dolazak bar 1.000 vojnika na koliko smo imali prava po Kumanovskom sporazumu. Time bi, kako je Đinđić napisao, bio popunjen bezbednosni vakuum. Mesec dana kasnije je ubijen.

Mile Isakov, jedan od tadašnjih potpredsednika vlade, saglasan je da je bar donekle ubijen zbog KiM.

- Velike sile su znale šta mu se sprema, ali su okrenule glavu zbog toga što im se suprotstavio oko KiM i što je insistirao na svojim idejama i planovima koji su suprotstavljeni njihovim. Ne znam za to pismo, ali se to poklapa s onim što nam je izneo na kolegijumu po povratku iz Nemačke. Njegovi prijatelji tamo su mu rekli da vreme ne radi za nas kad je KiM u pitanju i da moramo nešto učiniti sami. Izneo je plan da se prvo vojska vrati po Kumanovskom sporazumu, da onda tražimo nešto drugo, što će sve oni, naravno, odbiti, ali bi mi onda mogli da tražimo da severni deo ostane u Srbiji, a tamo gde su većinski Albanci da se odvaja. Ja mislim da je njima to bio prst u oko. Ne mislim baš da su naručili ubistvo, međutim, nemoguće je da nisu znali, samo su zažmurili i dozvolili da se to dogodi - smatra Isakov.

Da se Đinđić usprotivio prikrivenim planovima za nezavisnost KiM govori i jedan od njegovih poslednjih intervjua za medije Republike Srpske, takođe u februaru 2003. godine, tokom posete Banjaluci. U njemu navodi da je od svetskih centara zamoljen da ne talasa po pitanju KiM, a i da je odgovorio da i on ima svoje prioritete poput njih.

Ističe i da Srbija jeste prihvatila Rezoluciju 1244, ali da je vrag odneo šalu i da međunarodna zajednica suprotno dogovoru sve više ingerencija prenosi na lokalne strukture te da se iza paravana stvara država i poručio da tako ne može.

Novinar i analitičar Đuro Bilbija kaže da Đinđićevo ubistvo definitivno nije razjašnjeno kako treba i da ostaju mnoga otvorena pitanja i nejasnoće. Precizira da negde sve jeste povezano s velikom politikom i odnosom spoljnih faktora prema našoj unutrašnjoj situaciji.

Izvor: Kurir