Evropska centralna banka je pre dvadeset godina predstavila novčanice evra. Nemci su prvo gunđali, zaljubljeni u svoju marku. Danas su im novčanice evra važne jer se tako opiru potpunoj digitalizaciji novca.

Ovih dana su obeležene dve decenije otkako je bivši šef Evropske centralne banke Vim Duizenberg predstavio javnosti sedam novih novčanica. Bilo je to 30. avgusta 2001, a Duizenbergu je ostao nadimak Mister Evro.

Tada je još u igri bila i banknota od 500 evra, koja se ne štampa već dve godine - jer, omiljena je među kriminalcima i finansijerima terorizma.

Ko pak u slamarici ima ovu ljubičastu novčanicu, ne mora da brine jer ona se i dalje prihvata kao platežno sredstvo.

I bez najkrupnije novčanice, uporno se povećava ukupna masa novca koja cirkuliše u štampanim i kovanim evrima. Prema navodima Nemačke savezne banke, ta masa se uvećava za šest odsto godišnje.

Već krajem 2014. prevaljena je granica od bilion evra. Danas je u opticaju 26 milijardi novčanica ukupne vrednosti 1,4 biliona evra.

"Polovina te vrednosti novčanica u opticaju potiče iz trezora nemačke Centralne banke", navedeno je u jednom saopštenju.

Kupci vole "bol plaćanja"

Premda Nemačka jeste i najveća i ekonomski najmoćnija članica evrozone, Nemci natprosečno mnogo koriste štampani i kovani novac u doba kada digitalno plaćanje sve više uzima maha.

"Ljudima je važna kontrola sopstvenih izdataka", kaže Jirgen Morman, profesor bankarskog menadžmenta u Frankfurtskoj školi finansija.

Kaže da takozvani "bol plaćanja" utiče na kupca jer čovek neposredno vidi kad jedna novčanica napusti novčanik.

Ipak, plaćanje karticama i aplikacijama uzima maha. U evrozoni se svaka druga onlajn-kupovina obavlja karticom. Od deset uplatnica i računa, samo se još četiri u proseku plaća gotovinom.

U decembru prošle godine je anketa Evropske centralne banke pokazala da oko 40 odsto ljudi kaže kako koristi manje keša od početka pandemije.

Slamarice i dalje pune

Postavlja se pitanje kako to masa novčanica i kovanica stalno raste iako se sve više plaća digitalno?

"Keš nije samo omiljeno platežno sredstvo, već siguran način da se sačuva vrednost", kaže Johanes Berman iz uprave Savezne banke.

Dodaje da posebno u kriznim vremenima raste količina novčanica. U prevodu, ljudi ponekad više veruju svojoj slamarici nego banci.

To se, kaže Morman, može posmatrati i u Hrvatskoj ili Turskoj. Sve po devizi - samo keš je pravi novac. Evro se makar pokazao otpornim na krize.

Morman ipak dodaje da razvoj svakako ide u pravcu digitalnog plaćanja pomoću aplikacija na telefonu. Tu je najveća prepreka ogroman broj ponuđača koji ne prepoznaju sisteme drugih.

Tako se može desiti da način plaćanja koji volite ne bude prepoznat recimo u pekari u koju idete.

Iako će se i to dovesti u red, i digitalna plaćanja možda i udvostručiti do 2025. godine, stručnjaci kažu da za keš nema zime.

"Gotovinom se lako rukuje, to je sigurno platežno sredstvo, ne trebaju mu tehnička pomagala i olakšava kontrolu troškova. Takođe, keš je za potrošača najpovoljnije sredstvo plaćanja", zaključuje Berman.