Prva ispitivanja u Finskoj iznenadila su naučnike – psi su brzo naučili da namirišu zarazu koronavirusom.

Kako omiljeni četvoronošci mogu pomoći u borbi protiv pandemije? 

"Bilo je fantastično videti koliko brzo su naučili da prepoznaju novi miris",

 

Uspeh je bio zapanjujući – nakon nekoliko sedmica treninga, psi su skoro bez greške mogli da razlikuju miris urina osoba koje su pozitivne na koronavirus. "Bilo je fantastično videti koliko brzo su naučili da prepoznaju novi miris", rekla je Ana Hilm-Bjerkman sa Univerziteta u Helsinkiju, gde je sprovedena ova pilot-studija.

Finski stručnjaci su objavili da psi identifikuju "miris korone" jednako pouzdano kao standardni PCR tekstovi koji se primenjuju svuda u svetu. Na redu su dodatne studije i, ako sve bude u redu, primena u praksi. Slične obuke pasa sprovode se i u Velikoj Britaniji i Francuskoj.

Još nije jasno koja supstanca daje urinu karakterističan miris. koronavirus ne uzrokuje samo plućne tegobe, već izaziva oštećenja u bubrezima i drugim organima i to, kako se pretpostavlja, menja miris urina, piše Dojče vele.

Traže samo jedan miris

Psi kao detektori bolesti – to nije ništa novo. Već dugo se zna da mogu da pomognu u ranom otkrivanju raznih tipova tumora ili Parkinsonove bolesti, pre nego što to može da otkrije ijedan lekar.

"Prema jednoj studiji, psi mogu da prepoznaju rak dojke sa verovatnoćom od 93 odsto, a rak pluća sa 97 odsto", kaže Luka Baret, koja vodi Nemački centar za obuku pasa kao asistenata.

Psi imaju oko milion puta bolji njuh od ljudi. Dok čovek ima oko pet miliona ćelija čula mirisa, jazavičar ima 125 miliona, a nemački ovčar čak 220 miliona. Psi brzo dišu kroz nos – tristotinak udaha po minutu – i osim toga prostorno razlikuju mirise.

Najpogodnije rase za ovakav trening su labradori i ostali retriveri, koker-španijeli i razne vrste ovčara. Na treningu se jedan pas obučava samo za jedan određeni miris – droga, eksploziv, novac, vatreno oružje ili neka bolest.

Trening se odvija po klasičnom principu nagrađivanja. Kada pas priđe posudi u kojoj je, recimo, znoj osobe sa određenom bolešću, nagrađuje se hranom. Tako se uči da uvek traga za tim mirisom.

Pomoć na aerodromima?

Iako su psi dokazani pomagači, kao profesionalci češće rade za vojsku i policiju, ali retko u medicinskim ustanovama. Kod zagovornika klasične medicine i posebno ljudi iz branše zdravstvenog osiguranja psi nisu omiljeno sredstvo.

Luka Baret se nada da će, ako se saznanja iz Finske potvrde, psi moći da pomognu makar na mestima gde je veliki promet ljudi, recimo ispred fudbalskih stadiona ili na aerodromima. „Ako pse provedete pored reda putnika koji čekaju, oni mogu da razlikuju zdrave od zaraženih“, kaže ona. Potencijalno zaraženi bi onda recimo mogli da budu poslati na klasičan test.

Takođe, psi bi mogli da pronjuškaju zgrade koje su ispražnjene zbog korone, a zatim dezinfikovane, poput staračkih domova ili bolnica. Tu bi onda život mogao da se vrati tek kada psi daju zeleno svetlo.