Vesti o uspesima u traganju za vakcinom protiv novog korona virusa daju krila fantazijama, ali i berzama. U „Operaciji vakcina“ širom sveta učestvuju naučnici, finansijski moguli i političari. Milijarde su u igri.

Nije ovo prvi put da berze polude zbog vesti sa „vakcina-fronta“. Ali početkom ove sedmice bilo je baš žestoko: najpre u Njujorku i Tokiju, a potom i u Frankfurtu. Skok na berzama izazvala je vest koja je stigla iz farmaceutskog koncerna Moderna. Ta američka kompanija prva je počela da testira vakcinu na ljudima. U međuvremenu se takva testiranja izvode i u Kini, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, ali u SAD se naročito mnogo novca slilo u projekat pronalaženja vakcine protiv virusa Kovid 19.

Na više od 100 aktivnih supstanci za vakcinu radi se širom sveta. Reč je o oko 120 projekata koje izvode male firme kao što je Biontech iz Majnca ili tibinški Curevac, ali i veliki koncerni kao što su Sanofi i GlaxoSmithKline. I naravno Moderna iz Bostona. A njene akcije su skočile za neverovatnih 20 procenata – i to nakon što je jedna osoba koja se podvrgla testu pokazala prilično obećavajuće rezultate.

Uprava za hranu i lekove (FDA) Sjedinjenih Država tada je najavila moguće brzo odobravanje preparata. Prema tim informacijama, Moderna ima dogovor sa švajcarskom farmaceutskom kompanijom Lonza da odmah nakon odobravanja, proizvede velike količine vakcine. Posledica je bila sledeća: u Cirihu su akcije kompanije Lonza skočile za četiri procenta i dostigle rekordnu visinu.

Vakcina mRNA-1273

Vakcina mRNA-1273, razvijena zajedno sa Nacionalnim institutima za zdravlje (NIH), kod osam od 45 učesnika u ispitivanju izazvala je imunu reakciju, saopštila je Moderna u ponedeljak (18.5).

„Iako se rezultati još uvek vode kao preliminarni, prva faza je pokazala da vakcina sa mRNA-1273 može da izazove istu imunu reakciju kao i kada je reč o prirodno izazvanoj infekciji“, objasnio je Tal Zaks, medicinski rukovodilac Moderne. Ipak, kompletni rezultati prve faze kliničkih ispitivanja još uvek nisu poznati.

Američka vlada na dva različita programa razvoja vakcine troši milijarde. Vašington se u početku oslanjao na privatni sektor i odgovarajući program podrške. Za to je državna institucija BARDA (Biomedical Advanced Research an Development Authority) stavila na raspolaganje 3,5 milijardi dolara. Od toga je i Moderna dobila deo.

Nešto kasnije, objavljena je i informacija o operacija Warp Speed. O njoj je prvi put bilo govora krajem aprila, a Donald Tramp ju je u međuvremenu otvoreno predstavio, doduše u delovima.

Sa deset milijardi dolara pronalazak vakcine protiv korona virusa je postao nacionalni zadatak, a američki predsednik je to uporedio sa „Projektom Menhetn“, odnosno izradom atomske bombe 1940-ih godina. Warp Speed – to je nešto poput brzine svetlosti. Detalji programa ostaju tajna, ali se zna da se posebno radi na 14 mogućih vakcina.

Boston, Oksford, Majnc i Tibingen

Radi se i u Oksfordu u Veliku Britaniju. Naučnici sa tamošnjeg univerziteta još u aprilu su počeli kliničke probe na 1.000 dobrovoljaca. Projekat se radi u saradnji sa farmaceutskim gigantom Astra-Zeneca. I naravno, radi se o tome da se moguća vakcina napravi što brže i u milionskim dozama.

Za takva istraživanja Evropska unija je na nedavno održanoj međunarodnoj donatorskoj konferenciji prikupila 7,5 milijardi evra. A to kome će taj novac otići neće zavisiti od državnih granica.

Biontech iz Majnca već neko vreme sprovodi testove na zdravim pacijentima, a krajem juna bi mogli da budu predstavljeni i rezultati. Partnerske firme su u ovom slučaju američki koncern Pfizer i kineski Fosun Pharma.

Ukoliko budu odobrene, do kraja godine bi sa Pfizerom mogli da budu proizvedeni milioni vakcina, izjavio je šef firme iz Majnca Ugur Sahin. Još jedan igrač u napetoj svetskoj trci je CureVac iz Tibingena.

Prema rečima suvlasnika Ditmara Hopa, klinički testovi bi u toj firmi mogli da počnu početkom leta. „U tom slučaju bili bismo spremni da proizvedemo vakcinu na jesen.“

Ovakvi vremenski rokovi su ambiciozni, jer u probnoj fazi se mora dokazati da je vakcina delovala pozitivno i da nije naškodila ljudima na kojima su vršena ispitivanja. Bilo kako bilo, farmaceutska industrija trenutno je u žestokoj trci na izradi vakcine protiv korona-virusa.

„Ovo je mrtva trka“, rekao je Tilo Kaltenbah, stručnjak za zdravlje u konsultantskoj firmi Roland Berger. I dodao: „Još nikada se nije bilo jedne ovako koncentrisane akcije farmaceutskih firmi.“

Zadatak za generala

Olaf Telke, farmaceutski ekspert agencije za rejting Scope, ne veruje da bi već ove godine mogla da se proizvede vakcina protiv korona virusa.

On podseća i da razvoj vakcine košta stotine miliona evra. „Preduzetnici rizikuju da u trci sa konkurencijom stignu na cilj prekasno.“

Ali, javna podrška bi trebalo da da taj rizik ublaži.

„Da bi milijarde ljudi mogle da budu vakcinisane protiv korona-virusa, vakcina ne bi smela da bude skupa“, dodaje Telke. Vakcina bi za farmaceutsku industriju bila unosan posao. „Ko bude prvi imao vakcinu, može da se nada milijardskoj zaradi. Jer, čitav svet će u tom slučaju da nagrne.“

Ali, Kina je u vidljivoj prednosti. Još polovinom januara, general-majoru kineske vojske Čenu Viju izdato je naređnje da počne da radi na izradi vakcine, pisao je „Frankfurter algemajne cajtung“. A ostatak sveta je tek krajem januara dobio pristup prvim uzorcima novog virusa.