Istovremeno, smanjen je i broj nezaposlenih za 49.300 osoba ili 14 odsto i sada iznosi 286.600 ljudi, dok je kategorija neaktivnog stanovništva u dobi od 15 godina pa nadalje, uvećana za 25.800 ljudi i iznosi malo više od 2,7 miliona.

Ipak, iako brojevi iz ankete za prošlu godinu deluju dobro, ekonomisti ukazuju da oni nisu pogodni ni za detaljnije analize niti za uočavanje trendova.

– To je bila specifična godina u kojoj se jasno razlikuju tri potpuno drugačija perioda i zato su mnogo zanimljiviji kvartalni podaci dok godišnji predstavljaju njihov ponderisani prosek koji se nikad neće ponoviti i iz kojih ne može bog zna šta da se zaključi za ubuduće. Prvi, „normalan“ deo godine ide do polovine marta, potom je deo lokdauna, potpuno nenormalan, kada ništa nije radilo osim malog dela industrije, a potom imate ostatak godine u kojoj je neka polunormalnost, gde manje-više sve radi ali sa amplitudama. Rast u kategoriji neaktivnog stanovništva relativno je razumljiva, ljudi su se uzdržavali, videli da nema posla, posebno u vreme lokdauna kad čak nisu mogli ni da ga traže i povlačili su se iz nezaposlenosti u neaktivnost – kaže profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.

On naglašava i da je izuzetno nezahvalno komentarisati podatke za 2020. jer je i RZS radio anketu u potpuno nekonvencionalnim uslovima, telefonski umesto kombinacija telefonske i druge metode. Uz to, kaže, i ljudi su se ponašali drugačije u ta tri vremenska perioda, tako da je za sud o očekivanim kretanjima daleko važnije gledati kako izgleda četvrti kvartal prošle u odnosu na godinu pre.

– Dobar je trend da je formalna zaposlenost čak i nešto porasla ili ostala ista, a da je neformalna, gde su najnesigurniji poslovi, jako smanjena. Na to je sigurno uticalo obećanje podrške i kompletnih mera, država je puno uložila da bi podržala aktivnosti firmi ali i potrošnju, što je pomoglo kao i to što nam je privredna struktura takva, da nismo imali mnogo sektora koji su jako pogođeni – zaključuje Arandarenko.

Profesor fakulteta političkih nauka i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Zoran Stojiljković kaže da su dobri brojevi delom posledica i metodologije koju koristi RZS i da je pitanje kakva će slika biti nakon najavljene promene načina obrade podataka.

– Očito da je učinjen napor da se očuva pre svega formalna zaposlenost, prinudnim i plaćenim odmorima, radom od kuće i šta god, ali to nije slučaj kada je reč o sivoj zoni i o poslovima koji se ne evidentiraju i gde nema nikakvih radnih ugovora. Ti ljudi su stradali i to se oseća. Sužava se prostor za poslove što se vidi iz povećanja broja neaktivnih, jedan broj ljudi uopšte više ne traži posao, ne očekuje da će ga dobiti. Kada pogledate i po anketi i prema evidenciji NSZ, imamo relativno nisku nezaposlenost formalno, jer čim zaradite jednom nedeljno nešto, skidaju vas sa evidencije. Taj način vođenja evidencije, kriterijumi i plus u vreme krize neprijavljivanje i odustajanje od traženja posla, to se sve vidi više kroz rast neaktivnih nego što se vidi kroz opadanje zaposlenih koji su vidljivi – ističe Stojiljković.

U Uniji poslodavaca Srbije ističu da su mere države, isplata minimalaca kojima je uslovljeno da se radnici ne otpuštaju, u velikoj meri doprinela da se gotovo cele prethodne godine zadrži nivo zaposlenosti.

– Na udaru su od početka bili neprijavljeni radnici, oni angažovani preko agencija ili na povremenim poslovima i poslodavcima je u nedostatku poslova i prihoda, najlakše bilo da preko tih kategorija smanje broj zaposlenih. To se desilo najviše u malim i srednjim preduzećima koja su bila teže pogođena krizom sa izuzetkom nekoliko sektora, poput snabdevanja. Sada se opet nude nove mere koje takođe podrazumevaju da se zadrže radnici, ali iako je država zaista dala dosta, koliko je mogla, pandemija je teško pogodila ekonomiju i sve što se preduzima neće biti dovoljno da se ona brzo vrati na prethodni nivo – kaže počasni predsednik UPS Nebojša Atanasković i naglašava da mnoga mikro i mala preduzeća neće moći dodatno da se zadužuju jer u uslovima kada epidemija još uvek ne posustaje, ne mogu da obezbede garancije koje su uslov za kreditiranje.

Manje stanovništva u radnom uzrastu

Od podataka iz ankete, pažnju privlači i to što je broj stanovnika u radnom uzrastu od 15 do 64 godine u prošloj godini smanjen za gotovo 60.000 i sada broji više od 4,44 miliona ljudi.

Takođe, stopa zaposlenosti sada iznosi 49,1 odsto (rast od 0,1 procentni poen) a nezaposlenosti devet odsto što je pad od 1,4 procentna poena, a nastavljen je i trend rasta formalne i pada neformalne zaposlenosti.

Trebalo bi da imamo manjak radne snage

– Da smo normalna zemlja ne bismo uopšte govorili o nezaposlenima. Nama se stanovništvo smanjuje i sa izuzetkom ove pandemijske godine, odlije se oko 50.000 ljudi. Treba uzeti u obzir i generacijska kohorta, ja sam iz 1953. i tada su te generacijske grupe, kohorte, brojale oko 120.000 novorođenih, sada se godišnje rađa 70.000. Po svim tim parametrima, trebalo bi da imamo manjak radne snage a mi se bavimo pitanjima da li smo dovoljno ljudi zaposlili na nekvalitetnim poslovima – kaže profesor Zoran Stojiljković.