Za Lečića još nije sve završeno, jer poligraf je samo indicija za policiju a ne dokaz na sudu. Ulogu poligrafa, čarobne reči u srpskoj javnosti, govori Nikola Novak, jedini poligrafista u Srbiji sa američkom licencom iza kojeg stoji impozantna brojka od 5.200 ispitanika. 

"Da bi ispitivanje bilo validno, potrebno je da se ispuni nekoliko uslova. Jedan od osnovnih je da poligrafista bude stručan i da nema nikakav ličan odnos prema subjektu. Kod poznatih ličnosti, naročito glumaca, postoji opasnost da šarmiraju poligrafistu i na taj način utiču na njegovu objektivnost", objašnjava Nikola Novak. 

Drugi neophodni uslove je da pitanja budu jasna i precizna i da ispitanik ne može da ih racionalizuje. 

"Na primer, ako je iz kase nestalo 1.000 evra, pitanje treba da glasi da  li ste uzeli 1.000 evra, a ne 950, jer tada ispitani, čak i ako je stvano ukrao taj novac, može da odgovori da nije uzeo 950 evra i odgovor će biti ispravan", navodi Nikola Novak.

Ipak, pitanje je da li je ispitivanje Branislava Lečića u beogradskoj policiji obavljeno baš po svim standardima koji važe u drugim zemljama. Novak, koji svake godine mora da putuje na dodatno obrazovanje u SAD da bi mu bila obnovljena licenca, kaže da u toj zemlji važe nešto drugačiji propisi. 

"Tamo je praksa da budu saslušani i žrtva i osumnjičeni.  Prvo žrtva a onda osumnjičeni, što kod nas nije bio slučaj. Takođe, u toj zemlji da bi neko ispitivao osobu osumnjičenu za silovanje, pedofiliju ili seksualnog predatora, on mora da prođe posebnu obuku i na takve osobe se primenjuje poseban set pitanja", navodi Nikola Novak. 

Na pitanja se odgovara kratko, sa da ili ne. Nema objašnjavanja, jer u tom slučaju se ispitivanje prekida i počinje nanovo.

"Prvo se radi kontrolni set pitanja, kako bi se subjekat opustio, a onda slede tri seta pitanja koja se postavljaju različitim redom. Ispitivanje traje najmanje sat vremena, a onaj ko odgovora može da ga prekine u svakom trenutku", kaže Nikola Novak. 

Po njegovim rečima, ljudi imaju dosta predrasuda ali i pogrešnih informacija kada je u pitanju poligraf. 

"Nauka je napredovala, pa tako i testiranje ljudi. Sada se primenjuje takozvani CIT sistem, koji je tačan u 99,94 odsto slučajeva, ali se on ne primenjuje kod nas. Jedine osobe koje mogu da izgebnu su bolesni od šizofrenije, a ne primenjuje se ta metoda ni na osobe koje imaju epilepsiju i na trudnice. Uprkos uvreženom mišljenju, može da se primenjuje kod psihopata i sociopata, ali se kod njih koriste drugačiji setovi pitanja nego kod običnih ljudi", navodi Nikola Novak. 

To što je neko glumac, ne može da utiče na moderni poligraf. 

"Meri se nekoliko parametara, od disanja i otkucaja srca, do znojenja. Postavljaju se senzori ispod stopala i šaka, kao i na mesto gde ispitanik sedi i oni beleže svaki pokret i svaki pokušaj manipulisanja. Glumci mogu da kontrolišu svoje ponašanje, čak i telo, ali ne mogu fiziološke reakcije, kao što je znojenje, grčenje creva, sužavanje ili širenje krvnih sudova, mada je u Egiptu, recimo, zabranjeno da svedoče jer tamo smatraju da mogu da odigraju ulogu svedoka", navodi Nikola Novak.