Prvi demokratski premijer, jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili predratnu Demokratsku stranku,  glavni inicijator demonstracija 90-ih i  gradonačelnik Beograda (1997) – ubijen je na današnji dan pre 17 godina.

Đinđić je bio srpski političar, državnik i doktor filozofije.

Pucanje u demokratiju

Njegovo ubistvo tumači se kao namera da se zaustavi proces demokratizacije i modernizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi nakon pada režima Slobodana Miloševića.

Ubijen je 12. marta 2003. godine. Ubistvu tadašnjeg predsednika Vlade je prethodilo nekoliko ranijih neuspelih pokušaja ubistva. Najpoznatiji neuspeli atentat izveden je u jutro 21. februara 2003. godine, kada je Dejan Milenković Bagzi, član tzv. zemunskog kriminalnog klana, pokušao da zaustavi automobil u kojem je bio premijer, dok su u zasedi čekala četvorica atentatora. Ipak, Đinđić je, zahvaljujući delovanju obezbeđenja, izbegao ozbiljne povrede i preživeo pokušaj ubistva.

Atentat su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i „zemunskog klana“. Kao kolovođe grupe identifikovani su nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija i vođe krinimalnog „zemunskog klana“ Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

Na Đinđića je iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14, pucao pripadnik JSO Zvezdan Jovanović, koji je, kao i bivši komandant JSO Milorad Luković Legija, osuđen pred Specijalnim sudom na 40 godina zatvora.

Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.

Đinđić je sahranjen 15. marta 2003. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci bilo je više stotina hiljada građana.

Spomeniik U Prokuplju

Od filozofa do premijera

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 1990. godine boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka – Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora. Godine 1994. Zoran Đinđić je postao predsednik Demokratske stranke.

Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beograd i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Đinđić je bio i poslanik u prva tri višestranačka saziva Narodne skupštine i u Veću republika Skupštine SRJ.

U sudskom sporu sa predsednikom Vlade republike Srbije Mirkom Marjanovićem, 20. septembra 1996. osuđen je na četiri meseca zatvora, uslovno na dve godine. Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinačio je presudu i izrekao novu u kojoj je osuđen na sedam meseci zatvora, uslovno na tri godine.

Sa Srpskim pokretom obnove Vuka Draškovića i Građanskim savezom Srbije Vesne Pešić stvorio je koaliciju „Zajedno“, koja se raspala samo četiri meseca nakon svoje pobede.

Đinđić je smenjen sa mesta predsednika Skupštine Beograda glasovima Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove.

U junu 2000. Đinđić je pruzeo funkciju koordinatora u SZP, a potom postao i šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ.

Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000.

Američki nedeljnik „Tajm“ u septembru 1999. godine uvrstio je Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Osuđeni za ubistvo Đinđića

Zoran Đinđić ubijen je u dvorištu zgrade Vlade Srbije. Za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović, a na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek. Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.