Većina vakcina koja je trenutno u upotrebi daje se inekcijom u ruku, međutim naučnici smatraju da bi za respiratorne viruse mnogo više smisla imalo da se imunitet izgradi u prvoj tački kontakta sa telom, do kojeg dolazi u sluznici nosa, usta i respiratornog trakta, piše španski El pais.

---

Nekoliko vakcina pritiv gripa primenjuje se na ovaj način, a veruje se i da je oralna polio vakcina koja je odobrena još 1961. godine pomogla u prevenciji bolesti, naročito kod dece.

Virolog Rik de Svart sa Medicinskog centra Erazmus u Roterdamu rekao je da vakcine protiv koronavirusa koje se trenutno koriste štite protiv teških oblika virusa kovid 19, ali da ne sprečavaju uvek transmisiju virusa.

"Vakcine koje bi se davale preko nosa mogle bi bolje da štite, iako ostaje da se vidi da li će se pojaviti na tržištu pre kraja pandemije", rekao je Svart.

Svartov tim napravio je vakcinu koja se daje preko nosa i koja blokira ulazak virusa u ćelije, a sprej je ispitan na tvorovima, koji mogu da obole od korona virusa poput ljudi.

Životinje su nakon davanja vakcine stavljene u kaveze na jedan dan sa životinjama koje su već zaražene kovidom, a rezultati su pokazali da se nijedna vakcinisana životinja nije zarazila.

"Naš cilj je da razvijemo vakcinu protiv ovog virusa, ali prvo moramo da dokažemo da je vakcina bezbedna i efikasna po ljude. Ovaj lek deluje nisto i na mnoge druge respiratorne viruse, tako da bi mogao da se koristi kao brzi odgovor i u drugoj pandemiji", rekao je Svart.

Mikrobiolog sa Univerziteta u Kolumbiji En Moskona objašnjava da se sposobnost naučnika da razviju vakcin zasniva na višedecenijskim istraživanjima o tome kako se srodni virusi vezuju za ćelije i prodiru u njih.

Nekoliko kompanija razvija nazalne vakcine za kovid, a najmanje četiri su u prvoj fazi testiranja na ljudima.

Još u oktobru prošle godine američki naučnici su na miševima pokazali da je jedna doza nazalne vakcine sposobna da smanji kovid isto kao dve doze konvencionalne vakcine i takođe izbegne infekcije skoro 100 odsto.

"Do kraja pandemije moramo da budemo sposobni da zaustavimo transmisiju virusa i ova vrsta vakcine to može da postigne", rekao je imunolog Majkl Dajmond sa vašingtonskog univerziteta Sent Luis koji predvodi klinički razvoj vakcine.

On je dodao i da bi ova vrsta vakcine mogla da bude efikasna naročito u prevenciji dece ili kao "pojačivač doze".

Predsednik španskog Društva za imunizaciju Markos Lopez kaže da nazalna vakcina podstiče proizvodnju antitela poznatih kao imunoglobulin i da bi mogle da zaustave infekciju pre nego što se ona spusti na pluća i druge organe.

Kako je rekao, verovatno neće biti vremena da se vakcina razvije za ovu pandemiju.

"Ovaj virus će verovatno postati endemičan i moraćemo da se vakcinišemo svakih nekoliko godina. Ove vakcine bi mogle da budu korisne za doradu i poboljšanje već postojeće imunizacije. One će biti neophodne", rekao je Lopez.