Prema oceni Instituta "Robert Koh", još nije utvrđeno da li i u kojoj meri osobe koje su vakcinisane prenose virus. Njihov zaključak: bez tih podataka, potrebno je da i cepljeni ljudi nose maske i drže odstojanje.

Takozvani "sterilišući imunitet" ostaje glavni upitnik. On se stiče ukoliko injekcija pruža zaštitu od samog zaražavanje i bio bi ključan u uspostavljanju kolektivnog imuniteta.

Kod sterilišućeg imuniteta virus se napada pre nego što uopšte se umnoži u telu. Vakcina dakle sprečava da uopšte dođe do zaraze. Oni koji su vakcinisani ne mogu da prenesu virus jer ga ni nemaju u telu u dovoljnoj količini.

Situacija je drugačija kada se radi o takozvanom "funkcionalnom imunitetu". Taj imunološki odgovor ne sprečava infekciju, ali štiti vakcinisanu osobu od teškog toka bolesti.

Poznate vakcine

Stopostotne zaštite nakon primljene vakcine nema, iako su neke veoma blizu tog cilja. Vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole imaju efikasnost od 93 do 99 odsto.

Vakcine protiv sezonskog gripa su daleko od tog procenta. Prema podacima „Robert Koha“, u sezoni gripa 2019/20 je efikasnost bila između 31 i 73 procenta, u zavisnosti od soja gripa. U sezoni 2017/18 je vakcina štitila samo 15 odsto ljudi koji su je primili – tada je od posledica gripa u Nemačkoj preminulo oko 25.000 ljudi.

Mnogi od nas hoće da znaju da li je vakcina efikasna ili nije. Ali kod imunizacije ne postoji crno-bela slika.

Jasno je da vakcine koje se sada daju kod skoro svakog mogu da ublaže težinu bolesti. One još nisu karta za povratak u bezbrižan život kakav je bio pre pandemije.