„Rebalans budžeta za 2020. godinu pokazuje da je Grad Niš u očajnom stanju, da je sve manje radnih mesta, da su porezi sve veći i da vlast nema viziju kako Grad treba da funkcioniše.

Što se tiče samog rebalansa budžeta za 2020. godinu, ponovo se radi o nerealnom planiranju po pitanju prihoda i rashoda. Povećava se iznos novca za socijalnu zaštitu u iznosu od 35 miliona dinara, ali se isto tako smanjuje iznos za sredstava za izradu projektne dokumentacije 5 miliona dinara, za objekte i mreže vodosnabdevanja 25 miliona dinara, za objekte i mreže kanalizacije 16,5 miliona dinara, za lokacije proizvodnih, poslovnih i uslužnih objekata 45 miliona dinara, za regulaciju korita reka i potoka 800 hiljada dinara, za objekte obrazovanja milion dinara, za objekte kulture milion i 500 hiljada dinara.

Povećanjem novca za objekte socijalne zaštite, smanjuje se novac na uštrb suštinskih potreba građana, kao što su vodosnabdevanje, kanalizacija, škole i kultura. Gradska vlast samo dokazuje da se loše živi i da je trebalo da prihvati amandmane koje je opozicija podnosila prilikom usvajanja budžeta za 2020. godinu“ - izjavio je Miodrag Stanković, odbornik u Skupštini Grada Niša.

„Pre samo mesec dana povećali su osnivački kapital JKP Gorica za 108 miliona dinara, obećali su da neće biti ni dinar više izdvojen iz gradske kase. Sada se JKP Gorici daje još 53 miliona. U prethodnih nekoliko godina Grad je dao preko 600 miliona za pokrivanje gubitaka JKP Gorica. Jasno je da Grad očajnički pokušava da spasi propast dugogodišnjeg gubitaša, a ne želi da iznađe neko drugo rešenje kako bi trajno rešila problem ovog javno komunalnog preduzeća, dok bi se novcem građana, koji se daje Gorici rešavali neki drugi prioriteti“ – dodao je Stanković.

„Ukupni prihodi i primanja budžeta Grada Niša za 2020. godinu rebalansom se planiraju se na oko 11 milijardi, što je nerealno ukoliko se pogleda izveštaj o realizaciji budžeta za prvih devet meseci 2020. godine. Prihodi i primanja budžeta Grada Niša za period januar-septembar 2020. godine, izuzimajući preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina, ostvareni su u iznosu od 6.306.014.998 dinara, što predstavlja 56,53% u odnosu na godišnji plan. 

Prihodi od Poreza na zarade u 2020. godini planirani su na 4 milijarde 732 miliona, što je bilo nerealano, jer je realizacija 2 milijarde 858 miliona u prvih devet meseci. U poslednja 3 meseca ove godine, na konto poreza na zarade treba da se inkasira oko milijardu dinara. Gde su onda ta silna radna mesta i investicije o kojima govori SNS?  Nema ih.

Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. Planirano 5 miliona, realizacija samo million i 300 hiljada. Zašto je doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo 356 miliona? Jedan od razloga je taj što se zemljište zainteresovanim investitorima poklanja, nemamo prihode od prodaje zemljišta. S druge stane, očigledno da se teško dolazi do dozvola i papira za izgradnju. Realizacija doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta nam govori da nema aktivnosti lokalne samouprave. Slična situacija je i sa naknadom za korišćenje građevinskog zemljišta, planirano je 20 miliona, realizacija za prvih devet meseci milion i 968 hiljada dinara.

Grad je u investicionom, odnosno građevinskom smislu u poslednjih osam godina praktično mrtav” – rekao je Stanković.

„Kada je reč o rashodima imamo nerealne prioritete. Iz godine u godinu se prepisuju projekti, koji nikako da budu završeni. Takođe, mnogo toga se započinje, a nema garancija da će se to i završiti. Sve to govori da je sve bila velika obmana građana, marketinški trik, da se u izbornoj godini započnu mnogi projekti, a da se njihov završetak ne vidi“ – istakao je Stanković.  

„Porez na imovinu je planiran na milijardu i 550 miliona, a realizacija za prvih devet meseci je 923 miliona dok je u 2012. godini prihod od poreza na imovinu bio 170 miliona. Ova visoka projekcija govori da je namera vlasti da dodatno oporezuje građane. Šta nam to govori? Da ova vlast živi na grbači naroda.

Povećava se porez za garaže i garažna mesta za čak oko 40%. Za građevinsko zemljište u II i III zoni za 48%, u VII za 39%. Za poljoprivredno zemljište u VII zoni povećava se za 59%, a za drugo zemljište čak 68%.

Uvođenjem poreza na pomoćne objekte ova vlast dodatno opterećuje građane. Manjak prihoda vlast gleda da nadomesti većim porezima na imovinu, što znači da će građani plaćati porez na podrume, šupe, staje, kokošarnike, što je nedopustivo“ – zaključio je Stanković.