Novog predsednika Sjedinjenih Država legalno može proglasiti samo Vrhovni sud SAD, u kome većinu imaju republikanci, a ukoliko sve manipulacije na izborima prođu bez pravnih posledica, Amerika će se pokazati kao „banana republika“ sa nelegalnim predsednikom.

Akcija pravnog tima Trampove kampanje, koja je počela danas, fokusiraće se na tri aspekta, a konačni sud daće Vrhovni sud Sjedinjenih Država, institucija od koje zavisi legalno proglašenje novog predsednika SAD, kaže za Sputnjik spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“ Srđa Trifković.

Trampova borba u tri koraka

Ukoliko Vrhovni sud suspenduje proglašenje pobednika u Pensilvaniji, i ukoliko naknadna prebrojavanja u Mičigenu, Viskonsinu, Arizoni i Džordžiji dovedu u pitanje rezultat u tim državama – to znači da trka nije završena, smatra Trifković.

Međutim, ono što upada u oči je da su Bajdenu naklonjeni mediji, a to je praktično čitava mejnstrim mašinerjija, počeli da upozoravaju da bi svako osporavanje izbornog rezultata izazvalo eksploziju nasilja na ulicama američkih gradova, dodaje on.

„To je podla, izrazito antidemokratska strategija – držanje Damoklovovog mača nereda nad ishodom izbora ukoliko sve ne bude u skladu sa onim što mediji žele. Štaviše, 'Njjork tajms' je objavio uvodnik pod naslovom 'Tramp protiv demokratije', kao da je dovođenje u pitanje regularnosti prebrojavanja glasova antidemokratski čin. U stvari, oni koji su priredili udar na demokratiju su isti oni koji su u vreme suspenzije prebrojavanja izbora ubacili stotine hiljada novih glasačkih listića, bez ičije kontrole“, ističe Trifković.

Prva stavka: Politički aktivizam sudija pred Vrhovnim sudom SAD

Prvi aspekt akcije Trampovog pravnog tima je da se u Pensilvaniji obori odluka Vrhovnog suda te države da se produži prebrojavanje glasova i posle osam sati uveče na dan izbora, što je u suprotnosti sa zakonom, kaže Trifković dodaje da je Vrhovni sud Pensilvanije pod kontrolom sudija izabranih od strane Demokrata.

„Drugim rečima, da je dopušteno u odluci Vrhovnog suda države kršenje zakona te države, bez odluke zakonodavnih tela, tako da su sudije svojim političkim aktivizmom uzurpirali ingerencije zakonodavnih tela. To će ići direktno pred američki Vrhovni sud u kome republikanci imaju većinu“, smatra Trifković.

Misteriozna „proizvodnja glasova“ – 100.000 za Bajdena, nula za Trampa

Drugi aspekt se odnosi na neke velike gradove pod kontrolom demokrata koji su „misteriozno proizveli“ ogroman broj glasova za Bajdena u noći utorka na sredu, 3. na 4. novembar, gde su prebrojavanja „poštanskih glasova“ obavljana bez prisustva republikanskih posmatrača, dodaje on.

To se, pre svega, to se odnosi na delove Detroita u Mičigenu i Milvokija u Viskonsinu, koji su misteriozno „proizveli“ preko 100.000 glasova za Bajdena i bukvalno nula za Trampa, što je statistički nemoguće, dodaje Trifković.

Rano je za „novog predsednika Bajdena“

Treći aspekt akcije je da je sertifikovanje pobede jednog kandidata u državi nije u nadležnosti medija i političkih komentatora, već izborne komisije dotične države, naglašava Trifković i dodaje da je u ovom trenutku preuranjeno govoriti o novoizabranom predsedniku Bajdenu.

„Pravna osnova za pritužbe Trampovog tima je više nego snažna, ali je političko pitanje da li će i u kolikoj meri to biti prihvaćena od strane javnosti. Ja bih rekao da hoće, zbog nesumnjivo velikog broja Trampovih birača, kojih je bilo više nego što ih je imao Obama 2008. i 2012. godine, što je do tada bio apsolutno najveći broj glasova u američkoj istoriji“, smatra sagovornik Sputnjika.

Žetva glasova u „banana republici“

Međutim, ono što treba imati u vidu je da to ne znači da će Trampova kampanja preko svojih pravnih zastupnika dovoditi u pitanje ishod, već će jednostavno insistirati na tome da mora da bude regularno prebrojan svaki glas, ali isključivo „samo svaki legalan glas“, objašnjava Trifković.

Važno je da se ustanovi i da li je je došlo do tzv. žetve glasova zahvaljujući poštanskom glasanju u nekim državama, što je proizvelo bizarne rezultate u Feladelfiji, Detroitu i Milvokiju, gde je izlaznost bila preko 90 odsto u oblastima gde je istorijska tipična izlaznost bila oko 45 odsto.

„Takođe, imamo situaciju da je u nekim okruzima broj prebrojanih glasova čak nadmašio broj upisanih birača, ili da je bilo upisanih birača sa validnim datim glasovima, a kojih više nema među živima. To su situacije tipične za 'banana države' Latinske Amerike i trećeg sveta, ili za države oligarhijske postkomunističke tranzicije. Ukoliko ovo sve prođe bez pravnih posledica, možemo zaista reći da Bajdenov izbor nije legitiman“, zaključio je Trifković.