Pročitaju li se naslovi u novinama, poslušaju li se diskusije, čovek bi mogao da stekne utisak da je pandemija napala Bundestag.

„Parlamentarna demokratija u opasnosti?“, „Onda će demokratija pretrpeti trajno oštećenje“, „Vladavina uz pomoć straha“… To su samo neki od jakih naslova najuglednijih medija. O čemu se radi?

Na poslednjem kriznom sastanku kancelarke i šefova pokrajinskih vlada pre nekoliko dana Angela Merkel nije mogla da nametne oštrije mere i tako odgovori na povećan broj zaraženih. Pošto je nadglasana, usvojene su blaže mere. Angela Merkel se direktno obratila građanima, apelujući na njih da ne putuju.

Moglo bi se reći da se nemački federalni sistem preselio u koordinaciono telo savezne kancelarije i pokrajinskih premijera – a to telo nije demokratski verifikovano.

Doduše, epidemiolozi opominju da je neman zaista opet pred vratima i da zarazni požar može da se proširi. Ali kritičari ne žele da prihvate opasnost od širenja pandemije kao izgovor za izmeštanje odluka iz demokratskih institucija u ruke nekolicine ljudi.

Tako šef nemačkih liberala Kristijan Lindner kaže da ne treba preterivati sa dramatičnošću u opisu pandemijskog stanja. Nasuprot njemu, socijaldemokrata koji je na čelu vlade pokrajine Brandenburg, Ditmar Voidke, žali što nisu uvedene oštrije mere.

Ipak, sve je više glasova i iz redova vladajuće demohrišćansko-socijaldemokratske koalicije koji opominju da je došlo do disbalansa u podeli vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku – mesecima izvršna vlast donosi odluke mimo parlamenta i pravosuđa.

Istoričar Paul Nolte kaže da ovakvo stanje još nije „korona-diktatura“, ali je vladavina dekretima umesto parlamentarne debate „tihi otrov“. Po prirodi stvari, to je i stav opozicije – liberali, levica i Zeleni sve glasnije traže da se najvažniji zakonski nacrti i nameravane odluke predoče parlamentu, makar taj postupak zahtevao više vremena. Političar liberala Volfgang Kubiki čak je upozorio da bi dalje zaobilaženje Bundestaga u donošenju bitnih odluka u suzbijanju pandemije dovelo do „trajnog oštećenja demokratije“. On je dodao da Ustav važi i za vreme pandemije, pa su planovi da se potpuno zatvore gradovi u kojima su žarišta „toliko apsurdni da o njima ni u kom slučaju ne bi trebalo ni raspravljati“.

Kritičari podsećaju da savezne, pokrajinske i opštinske vlasti već devet meseci donose odluke kojima se bitno smanjuju osnovne slobode i prava, a da o tome nije raspravljao parlament. Pravni stručnjak nemačkih socijaldemokrata Florijan Post uključio se u debatu s konstatacijom da Konferencija kancelarke sa šefovima vlada pokrajina nije ustavno predviđena kao zakonodavni organ.

A zamenik šefa demohrišćanskog poslaničkog kluba Karsten Lineman je takve tendencije nazvao „uzmemirujućim“, zahtevajući od Bundestaga da opet samosvesno preuzme svoju ulogu.

Profesor na Univerzitetu Humbolt i jedan od viđenijih politikoloških stručnjaka za analizu demokratskih procesa u Nemačkoj, Volfgang Merkel, u jednom opširnom intervjuu kritikovao je fokusiranost političara na najgori mogući scenario. On vidi u tome populistički način da se dodvori strahovima birača. Nazvao je takav način komunikacije i vladavine „iliberalni populizam zabrana“. Volfgang Merkel vidi u ponašanju dobrog dela političara „takmičenje u zabranama“, jer ankete nagrađuju one koji se u tome ističu. I za takav poriv profesor ima naziv – Governance by Fear – „Vladanje na osnovu straha“.

On upozorava da su posle pola godine raznih apokaliptičnih poruka i scenarija ljudi na to oguglali, te da je posledica to da građani neće poverovati paničnim apelima i kada situacija zaista bude mnogo gora. Njegov savet za političare je da prestanu sa neprekidnim posezanjem ka alarmantnim indikatorima.

U Nemačkoj, dakle, traje debata o često nevidljivim granicama koje dele demokratski odgovor na izazov pandemije i nepotrebno autoritarno suspendovanje demokratskih pravila. Mada mnogi komentatori smatraju da je većina koraka koje je preduzela vlada bila ispravna, oni istovremeno i opominju da vanredno stanje ne može biti trajno rešenje.

U martu je Bundestag dao posebna ovlašćenja Ministarstvu zdravlja da, u slučaju nužde, donosi „dekrete“ sa zakonskom snagom, jer je konstatovana „epidemijska situacija sa nacionalnim opsegom“. Ali kritičari se uglavnom slažu da bi Bundestag posle letnje pauze morao da preuzme glavnu reč.

Odgovor na brige građana je snažan parlament koji ponovo preuzima vodeću ulogu – makar za to bilo potrebno uvesti digitalne sednice. Nemački mediji podsećaju da Bundestag sa 709 poslanika ima naziv „prve vlasti u državi“, i da to nije slučajno.

Misao vodilja svih ljudi zabrinutih za zdravlje nemačke parlamentarne demokratije mogla bi se formulisati ovako: žestoka parlamentarna debata – konkurencija ideja – to jeste mnogo bolji put za pronalaženje održivih rešenja i u krizi, nego što je to harmonija kriznih odluka nekolicine ljudi.