U Srbiji živi 560.000 udovica i oko 150.000 udovaca, a statistika svedoči da nijedna evropska zemlja, osim Rusije, nema tako visok procenat osoba koje su ostale bez bračnog druga piše Politika.

Međutim, podatak da u našoj zemlji ima gotovo četiri puta više udovica nego udovaca može se interpretirati sa različitih stanovišta – od biologije, preko psihologije, do sociologije. Kao prvo, žene žive duže, a u brak ulaze ranije od muškarca – prosečni životni vek žene u Srbiji iznosi 77,9 godina, a muškarca 73 godine, dok je nevesta u proseku nekoliko godina mlađa od mladoženje. To znači da će, ako oboje žive pun životni vek, ona najmanje deset godina biti u statusu udovice. Osim toga, udovice ređe ulaze u novu bračnu zajednicu. Muškarci su ti koji se češće odlučuju da ponovo stanu pred matičara – njima je važno da budu u braku, za razliku od žena kojima je značajniji kvalitet bračnog života nego sam bračni status.

Međutim, za razliku od muškaraca, koji se češće odlučuju da stanu pred matičara nakon smrti supruge, za žene udovice važe sasvim drugačija, nepisana pravila, ističu dr Mirjana Bobić i dr Slađana Dragišić Labaš, profesorke na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i autorke studije „O udovicama ili o jednoj društvenoj nepravdi”.

„Period tugovanja ne sme da bude kraći od tri godine, važno je obeležavanje 40 dana, šest meseci i jedne godine od smrti supruga, redovno odlaženje na groblje i nošenje crnine godinu dana se podrazumeva, a negledanje televizije i neizlaženje iz kuće radi druženja se preporučuje. U periodu tugovanja od udovica se očekuje da smanje socijalne kontakte – posebno sa muškarcima, a povećaju susrete sa rođacima, posebno svekrom i svekrvom i muževljevom familijom. Ukoliko je udovica pre gubitka supruga živela u zajednici sa njegovim roditeljima, važno je da nastavi život sa njima. Od nje se očekuje da se posveti deci, odnosno unucima, da posle posla ide pravo kući, a ulaženje u nova partnerstva se ne očekuje ili se dozvoljava kada za to dođe vreme, znači bar ne u sledećih pet do sedam godina. Adekvatno oblačenje podrazumeva neprovokativnu garderobu koja nikome ne skreće pažnju, a posebno ne muškarcima – poželjno je biti ’zakopčan do grla’. Takvo ponašanje se ne očekuje od udovaca, naprotiv. Očekuje se kraće tugovanje i brzo pronalaženje nove partnerke, posebno ako udovac ima malu decu o kojoj treba da brine maćeha. To je tipičan primer društvene nejednakosti i nepravde uzrokovan rodom”, ističu autorke ove studije.

Brojke izvedene iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da je kod muškaraca između 50. i 53. godine svaki pedeseti udovac, kod onih koji imaju između 60 i 64 godine to je svaki šesnaesti, dok se kod starijih od 75 godina udeo povećava na 36 odsto. Kod žena iste starosti procenti su mnogo veći. Svaka deseta žena između 50. i 53. godine je udovica, u starosnoj grupi od 60 do 64 godine to je svaka četvrta, dok se kod starijih od 75 godina učešće  povećava na 70 odsto. Na porast udovištva uticao je i veliki priliv izbeglica i udovica u zemlju tokom prve polovine devedesetih, kao posledica ratova na teritoriji Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Autorke ove studije navode da se oko polovine takozvanih mirnodopskih udovica suočilo sa iznenadnom smrću supruga koji su preminuli od srčanog ili moždanog udara, a ostale su izgubile partnera u kraćem periodu od godinu dana, najčešće zbog malignih bolesti. Zbog psihičkih problema koje su imale posle gubitka, većina udovica uzimala je lekove propisane od lekara ili „na svoju ruku” – najčešće „bromazepam”. Polovina njih uzimala je medikamente propisane od lekara uz psihoterapiju, a zbog smrti bračnog druga mnoge udovice su se mesecima i godinama borile sa tugom, depresijom, strahom, nesanicom, paničnim napadima...

„Porodica se pokazala kao najveći oslonac i najsnažniji socijalni kapital udovica, a istraživanja govore da žene, bilo da su udate bilo da su udovice, imaju kvalitetniju i širu socijalnu mrežu od muškaraca u vidu starih prijateljica, komšinica, rođaka... Neke udovice navode da im je uloga zaposlene žene pomogla da se brže oporave od gubitka,  da se više druže i prošire socijalnu mrežu i dobiju podršku i osećaj pripadnosti. Uloga bake je, prema rečima mnogih, unela najviše radosti u njihove živote i vratila ih u život. Mnoge su se obradovale kada su postale svekrve i tašte, jer su želele da im deca zasnuju svoje porodice. Najčešći razlozi zbog kojih udovice nisu imale emotivnu vezu niti ušle u novi brak jesu deca i sumnje da njihov nov partner ne može da im zameni oca i da neće brinuti o deci kako one to očekuju”, zaključuju autorke studije o udovicama.

Gde ima najviše udovica

U Beogradu je svaki šesti muškarac stariji od 60 godina udovac, a 46 odsto žena ove starosne dobi jesu udovice.

U Vojvodini je svaka druga žena starija od 60 godina udovica, a svaki peti muškarac udovac.

U opštini Nova Crnja, prema popisnim podacima, živi najviše udovica starijih od 60 godina – 58 odsto.

Posmatrano u okviru iste, „60 plus” kategorije stanovništva, najviše udovaca je u Trgovištu – svaki treći muškarac.

Najmanje udovaca živi u Petrovaradinu (12 odsto), a najmanje udovica u Doljevcu (38,6 odsto).

Džefri Epstin je koristio modnu industriju kako bi pronašao žrtve za zlostavljanje

Telo za hleb, duša za preživljavanje - Bangladeš je dom jednog od najvećih bordela na svetu. Kćerke seksualnih radnica često nemaju drugog izbora nego da slede stope svojih majki

Kako je FBI uništio život Džin Siberg