Po ovom rangiranju, koje se nije fokusiralo isključivo na broj zaraženih i preminulih od korone, Nemačka je najbezbednija država dok su najmanje bezbedna mesta Somalija, Južni Sudan, Avganistan i Mali.

U poređenju sa zemljama regiona na ovoj listi Srbija je lošije rangirana u odnosu na Crnu Goru (83), Hrvatsku (56) i Sloveniju (47), a nalazi se ispred Severne Makedonije (115) i Bosne i Hercegovine (120). Prvih pet pozicija na ovoj rang-listi zauzimaju Nemačka, Novi Zeland, Južna Koreja, Švajcarska i Japan. Deep knowledge group prethodno je objavio sličnu listu koja je obuhvatila 200 zemlja i regiona u junu i tada je Srbija bila na 50. poziciji.

Parametri koji su uzeti u obzir pri ocenjivanju bezbednosti podeljeni su u nekoliko širokih kategorija uključujući efikasnost karantina, praćenje i otkrivanje zarženih, spremnost zdravstvenog sistema, efikasnost vlade, ranjivost države( u pogledu širenja virusa) i spremnost za odgovor na vanredne situacije.

DKG ističe u svojoj analizi da je njihov cilj bio da rangiraju ekonomsku, socijalnu i stabilnost zdravstvenog sistema 250 država i regiona u vreme globalne zdravstvene i ekonomske krize izazvane pandemijom. Prevedeno u podatke to znači da je ocenjujući na primer efikasnost zdravstvenog sistema, DKG postavljala pitanja o broju lekara i medicinskih sestara, izdvajanju za zdravstvo, opremljenosti zdravstvenih centara, dostupnosti zaštitne opreme, poziciji koju epidemiologija zauzima u obrazovnom sistemu i sl.

Upravo je gledajući parametar spremnosti zdravstvenog sistema za pandemiju, Srbija dobila najmanje poena. Najviše poena naša država je dobila za kriterijum efikasnost karantinskih mera koji je trebalo da oceni dužinu trajanja i obim karantinskih mera, načine na koji je kontrolisano poštovanje zabrane kretanja, te podršku građanima kojima je bilo ograničeno kretanje.

Kriterijumi spuštaju relativno „zdrave zemlje“

S obzirom da su države na osnovu navedenih kriterijuma vrednovane, određene zemlje relativno nisko su rangirane i pored malog broja zvanično preminulih. Forbs tako u tekstu u kome predstavlja pomenutu analizu navodi primer Šri Lanke, u kojoj je 12 osoba umrlo od korone, a kojoj je dodeljeno čak 92. mesto.