Nakon njegovog samoubistva u berlinskom bunkeru u aprilu 1945. godine, njegovi saradnici su sledili njegova poslednja naređenja: njegovo telo je trebalo spaliti kako neprijatelj ne bi mogao da dođe do njega. Polili su ga benzinom i zapalili.

Ali ono što Firer nije mogao da predvidi jeste otkriće strukture DNK osam godina kasnije — i upornost stručnjaka za forenzičku genetiku profesora Turija Kinga i britanskog tima Channel 4, koji skoro osam decenija kasnije predstavljaju dvodelni "svetski ekskluzivni" dokumentarac "Hitlerova DNK: Nacrt diktatora", piše britanski "Telegraf", a izveštavaju brojni svetski mediji. 

Nova DNK analiza temeljena na krvlju umrljanoj tkanini s kauča na kojem se Adolf Hitler ubio u Berlinu u maju 1945. godine sugeriše da je patio od genetskog poremećaja koji utiče na polni razvoj, prema istraživačima koji su predstavljeni u nadolazećem dokumentarcu za Channel 4.

Iz DNK je moguće izračunati poligenske rezultate, odnosno proceniti genetske markere osobe i uporediti ih sa velikim uzorkom populacije kako bi se procenila genetska predispozicija za određena stanja, pišu britanski mediji.

Najznačajniji rezultat, prema istraživanju, jeste da je Hitler imao test na delu DNK koji snažno utiče na protein ključan za razvoj polnih organa.

King, rođena u Kanadi, kaže da joj je, živeći u Velikoj Britaniji, bilo nemoguće da izbegne staru ratnu propagandnu podrugljivost "Hitler ima samo jedan testis".

Naime, 2015. godine pronađen je medicinski karton iz 1923. godine koji navodi da je Hitler imao nespušten desni testis. Analiza DNK sada daje izvesnu težinu toj tvrdnji, jer je mutacija u genu PROK2 snažno povezana sa Kalmanovim sindromom, poremećajem koji može dovesti do toga da se jedan ili oba testisa ne spuste normalno. 

Kalmanov sindrom je takođe povezan sa niskim nivoom testosterona, smanjenim seksualnim nagonom i, u nekim slučajevima, mikropenisom. Dokumentarac se značajnim delom bavi Hitlerovom opsesijom svojom polunećakom i debatom o "tragovima seksualne aktivnosti" – ili njihovom potpunom odsustvu – na njegovoj posteljini.

Još jedan poligenski rezultat pokazuje da je Hitlerova genetska predispozicija za antisocijalno ponašanje – mera psihopatskih tendencija – među 10 procenata populacije.
Hitlerova dijagnoza

Razni istraživači godinama pokušavaju da Hitleru daju psihijatrijsku dijagnozu. Irski psihijatar, profesor Majkl Ficdžerald, kaže da je još pre dvadeset godina bio "apsolutno uveren da Hitler ima čitav "niz neurorazvojnih poremećaja".

Hitlerov rezultat ADHD-a bio je "iznad proseka", kao i njegov rezultat autizma. Dokumenti poput školskih izveštaja to potvrđuju, tvrdi Ficdžerald.

"Veoma je zapanjujuće koliko je traumatično bilo Hitlerovo detinjstvo", kaže Kej, autor knjige "Imperija uništenja: Istorija nacističkih masovnih ubistava".

"Izgubio je četvoro od svoje petoro braće i sestara i oba roditelja pre nego što je napunio 18 godina. Mislim da su ti događaji bili podjednako ključni u oblikovanju Hitlera kao osobe kao i njegova genetika." 

Ali dokumentarac takođe spekuliše o tvrdnjama oko kojih je Turi King, na primer, veoma oprezan. Jedna od njih se tiče izvesne Alojzije Fajt, navodno Hitlerove rođake u drugom kolenu, koja je poslata u gasne komore nakon što joj je dijagnostikovana šizofrenija.

"To bi moglo imati implikacije na razumevanje Hitlerovog mentalnog stanja", kaže narator, "jer se šizofrenija prenosi u porodicama."

Ali treba napomenuti da skoro svako porodično stablo može otkriti dalekog rođaka sa mentalnom bolešću – što gotovo ništa ne znači za genetski rizik bliskih potomaka.