---

Danski parlament usvojio je zakon kojim će se starost za odlazak u penziju postupno povećavati na 70 godina do 2040. godine, i kod njih će najviše godina trebati za penzionisanje u Evropskoj uniji.

---

Otkako je 2006. godine uvedeno uspostavljanje veze između godina starosti za penziju uz očekivani životni vek (prosek 82 godine), Danska svakih pet godina prilagođava granicu penzionisanja. Trenutno je ona 67 godina, a predviđeno je da naraste na 68 u 2030, te na 69 u 2035. godini.

Nova granica od 70 godina primenjivaće se na sve koji su rođeni nakon 31. decembra 1970. godine. Zakon je juče izglasan s 81 glasom za i 21 protiv. U Danskoj je pravo na penziju moguće ostvariti i ako se između 15. godine života i dobi za penziju najmanje 40 godina uplaćuju doprinosi i prijavljuje boravište u zemlji.

Danska premijerka Mete Frederiksen iz Socijaldemokratske stranke prošle godine najavila je da bi se princip automatskog povećanja starosti za penzionisanje u budućnosti mogao preispitati. 

"Više ne verujemo da bi starost za penzionisanje trebalo automatski povećavati", rekla je tada Mete Frederiksen, dodavši da "ne možete samo stalno govoriti ljudima da moraju da rade još jednu godinu više". No, ovaj zakon govori suprotno.

Mnogi radnici u Danskoj smatraju ovu promenu nepravednom, pogotovo oni koji obavljaju fizički zahtevne poslove. 

"Radimo i radimo, ali ne možemo samo da nastavimo ovako", rekao je 47-godišnji krovopokrivač Tomas Jensen za danske medije. "Možda je drugačije za one koji rade kancelarijske poslove, ali za fizičke radnike ovo je vrlo teško", dodao je. "I ceo sam život plaćao poreze. Trebalo bi da ostane i nešto vremena za decu i unuke", poručio je Jensen za portal DK, prenosi Indeks.

• Protesti zbog zakona

Protesti koje podržavaju sindikati održavali su se u Kopenhagenu proteklih nedelja u znak protivljenja povećanju starosne granice za penziju. Pred samo glasanje predsednik danske sindikalne konfederacije Jesper Etrup Rasmusen poručio je da je predlog "potpuno nepravedan". 

"Danska ima snažnu privredu, a ipak i najvišu granicu starosti za penzionisanje u celoj EU", rekao je. "Poznije godine za penzionisanje znače da ljudi gube pravo na dostojanstvenu starost."

Penzionerima u šezdesetim sve je nedostižniji cilj, a u nekim zemljama već se raspravlja o tome hoće li nova norma postati 75 godina. Godine potrebne za odlazak u penziju različite su širom Evrope. Mnoge vlade poslednjih godina podizale su granicu za penzionisanje kako bi se nosile s rastućim očekivanim životnim vekom i budžetskim izazovima.

U Švedskoj penzija može da se prima najranije sa 63 godine. U Italiji je standardna starost za penziju 67, ali i ona se može menjati prema očekivanom životnom veku i mogla bi porasti 2026. godine. U Ujedinjenom Kraljevstvu osobe rođene između 6. oktobra 1954. i 5. aprila 1960. odlaze u penziju s 66 godina, dok će se ta granica za mlađe generacije postepeno povećavati.

U Francuskoj je 2023. godine izglasan zakon kojim je starost za penzionisanje podignuta s 62 na 64 godine. Taj potez izazvao je masovne proteste i nerede, a predsednik Emanuel Makron zakon je progurao bez glasanja u parlamentu, što je izazvalo ogromne proteste.