Rak jajnika je bolest koju karakteriše rast abnormalnih ćelija u jajnicima. Ćelije se u tom slučaju brzo razmnožavaju i mogu napasti i uništiti zdravo tkivo.

---

Svetski dan borbe protiv raka jajnika, najsmrtonosnijeg ginekološkog karcinoma, već dvanaestu godinu zaredom obeležava se i u Srbiji, a ove godine pod sloganom: „Ko kaže da ribe ne govore”.

U našoj zemlji godišnje od raka jajnika oboli oko 800 žena, dok njih 450 izgubi bitku s ovom opakom bolešću.

Praktično, svakog dana tri žene dobiju dijagnozu, a jedna od njih, nažalost, premine.

U borbi protiv ovih poražavajućih brojeva ključni su rano otkrivanje bolesti, prepoznavanje simptoma, pravovremena dijagnostika i optimalno lečenje. Svetski dan borbe protiv raka jajnika posvećen je svim ženama koje se suočavaju s ovom bolešću, a Udruženje pacijenata obolelih od raka jajnika i grlića materice „Progovori” i ovog puta odlučilo je da, umesto tišine, govori, da ispriča šta znači živeti i boriti se sa rakom jajnika.

Slogan „Ko kaže da ribe ne govore” nosi višeslojnu simboliku. Riba je simbol dubina, tišine, ali i plodnosti i vere. Prema nekim verovanjima, ispunjava želje, prema drugim, ona ćuti, ali ne zauvek. Naše „ribe” danas govore glasno. One dižu svest, udružuju se, bore i postaju sve jače. Izranjaju na površinu ne samo da bi uzele vazduh, već da bi pričale. Jer, kada progovore, menjaju svet. One su heroine. Na ovogodišnjoj konferenciji govorile su o svojim pobedama i borbi koja traje. Na kraju, ko kaže da ribe ne govore? Sve je stvar toga kako ih gledamo i kojim „ribama” biramo da budemo okruženi.

Rak jajnika zauzima neslavno osmo mesto od svih maligniteta, a prema najnovijoj statistici 1 od 78 žena suočava se sa ovim problemom. Petogodišnja stopa preživljavanja u ranoj fazi je veća od 90 odsto, ali na žalost kada se rak jajnika dijagnostikuje u uznapredovanom stadijumu bolesti, preživljavanje ne prelazi 30 odsto. Ne postoji skrining programt, žene ne idu redovno na ginekološke preglede i rak jajnika se u oko 70 odsto slučajeva otkriva u uznapredovaloj fazi kada je veća verovatnoća povratka bolesti. Zato se ne sme propustiti nijedna mogućnost poboljšanja ishoda lečenja i preživljavanja kroz pravovremeno i optimalno lečenje.

- Dvanaest godina je kako smo progovorile i kako podižemo svest o raku jajnika, edukujemo, sarađujemo sa zdravstvenim vlastima, sa ciljem da se ideja o ranom otkrivanju simptoma bolesti i pravovremenom lečenju što više proširi. Udruženje je osnovano sa ciljem da što brže i konkretnije pomogne pacijentkinjama koje boluju od ove teške bolesti. Kao sto nam je svaki dan važan, tako nam je i svaka terapija važna… Danas nam je zajedništvo potrebno više nego ikada, i zato tražimo podršku da rešimo problem sa kojima se suočavamo. Važno je napomenuti da je u Srbiji pre šest meseci pokrenuto HRD testiranje za pacijentkinje sa karcinomom jajnika. Dok već uspostavljeno BRCA testiranje traži samo mutacije u BRCA genima, HRD testiranje ide korak dalje i gleda širu genetsku sliku tumora. Dakle, HRD test daje šansu da dvostruko veći broj pacijentkinja ima korist od ciljane terapije, odnosno od PARP inhibitora. Nadamo se da ćemo u partnerstvu sa zdravstvenim vlastima uspeti da obezbedimo ovu terapiju i za HRD pozitivne pacijentkinje, kako bi i one imale jednaku šansu za lečenje kao i pacijentkinje sa BRCA mutacijama – ističe Gorica Đokić iz Udruženja pacijenata obolelih od raka jajnika i grlića materice „Progovori”.

U početnim stadijumima, rak jajnika praktično ne izaziva tegobe i zbog toga se retko otkriva u ovoj fazi. Kada se pojave, simptomi karcinoma jajnika ni tada nisu specifični i lako se mogu pripisati i nekom drugom, manje ozbiljnom stanju. Najčešći simptomi su oticanje stomaka, neredovna stolica, nadimanje, povraćanje, bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku. Pošto ovi simptomi nisu dramatični, obično je potrebno dosta vremena da bi se žena zbog njih obratila lekaru, a bolest u međuvremenu napreduje.

- Više od 70 odsto bolesnica u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u trećem ili četvrtom stadijumu. Pravi uzrok nastanka raka jajnika je nauci još uvek nepoznat, što značajno ograničava mogućnosti prevencije. Zato kao jedini način da se bolest otkrije u ranijoj fazi ostaje podizanje svesti žena da redovno idu na ginekološke preglede. Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije, kao referentni centar za hirurško lečenje raka jajnika, koji se već više od jednog veka bavi lečenjem ove bolesti, poseduje iskusne i uigrane timove za radikalne i multidisciplinarne operacije kakve su u većini slučajeva neophodne. S obzirom na to da se u odmaklim stadijumima bolest širi i na druge ginekološke i stomačne organe, važno je da se ovakve operacije sprovode u velikim, specijalizovanim centrima, uz multidisciplinarni pristup i saradnju lekara različitih specijalnosti. Nakon postavljanja dijagnoze, ključno je doneti odluku o modalitetu lečenja. Hirurgija predstavlja osnovu terapije, ali zbog proširenosti bolesti ili drugih zdravstvenih faktora, pojedine pacijentkinje ne mogu da podnesu radikalne operacije. Ipak, zahvaljujući razvoju medicine i napretku u istraživanjima, danas raspolažemo sa znatno više znanja o karcinomu jajnika nego ranije. Petogodišnje preživljavanje, koje je nekada bilo ispod 30 odsto, sada je značajno poboljšano zahvaljujući personalizovanoj medicini i boljem razumevanju genetskih biomarkera – objašnjava prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.

Emilija Petrović (20) iz Pančeva, jedna je od mlađih pacijentkinja u Srbiji koja se bori sa ovom bolešću. Ona je prvi put javno podelila svoju priču, snažno, iskreno i bez straha.

- Imala sam 16 godina kad sam prvi put osetila jak bol u stomaku, usred noći, i pomislila da je slepo crevo. Međutim, ultrazvuk je pokazao da imam cistu na desnom jajniku, veličine grejpfruta. Tako je sve počelo. Operisana sam prvi put sa sedamnaest godina, pa drugi put sa osamnaest. Ponovo ista cista, na istom mestu. Sa dvadeset mi se opet vratila, treći put. I tada sam tražila da mi izvade jajnik, jer sam osećala da nešto nije u redu. Lekari nisu bili za to jer sam mlada, govorili su da je bolje da ostane. Na kraju su mi uklonili 95 odsto jajnika, ali kada je stigao patohistološki nalaz, pokazalo se da je cista bila maligna. Imala sam rak jajnika. Taj trenutak ne mogu da opišem. Bilo je strašno. A onda, borba. Privatna klinika, operacija, zatim hemioterapije. Šest ciklusa. U februaru sam završila sa terapijom, a u martu sam uradila magnet. Sve je čisto, Bogu hvala. Danas želim da kažem svim devojkama i ženama da idu na kontrole. Nemojte misliti “ma nije ništa”. Meni je to ništa postao rak. I rak nije kraj. Nije lako, ali moguće je preživeti. Potrebna je podrška, vera i snaga. Danas pričam svoju priču, jer možda nekoj devojci može da pomogne – kaže Emilija.