Dvoje ljudi se razbolelo tokom ispitivanja vakcine Astra Zeneke protiv koronavirusa u Velikoj Britaniji, stoji u internim listama kompanije, a izvor je naveo da su obe patile od istog ozbiljnog neurološkog poremećaja.

Kompanija je u subotu objavila detalje ispitivanja, nakon što se suočila s kritikama zbog nedostatka transparentnosti u vezi sa ispitivanjem toliko očekivane vakcine protiv virusa, koji je do sada zarazio više od 30,8 miliona ljudi i prouzrokovao preko 958.000 smrti širom sveta.

Prvi dobrovoljac istraživanja koje se sprovodi zajedno sa Univerzitetom Oksford - razboleo se nakon što je u julu primio jednu dozu eksperimentalne vakcine.

Volonterki je kasnije dijagnostikovan poprečni mijelitis, retka inflamatorna bolest koja pogađa kičmenu moždinu, uzrokujući slabost, senzorne promene i disfunkciju autonomnog nervnog sistema. Portparolka kompanije je kasnije medijima rekla da je ta osoba imala nedijagnostikovanu multiplu sklerozu i probe su nastavljene.

Drugi primalac vakcine je pretrpeo komplikacije nakon naredne doze u septembru. Astra Zeneka nije potvrdila njenu dijagnozu, ali je izvor za Njujork tajms rekao da je to takođe poprečni mijelitis.

Šestog septembra rad na vakcini je ponovo obustavljen, nakon što se druga žena osećala loše, ali je za manje od nedelju dana nastavljen u Britaniji, Brazilu, Indiji i Južnoj Africi. Međutim, SAD još nisu dale zeleno svetlo za nastavak testiranja.

Astra Zeneka, koja je svoju vakcinu testirala na oko 18.000 ljudi širom sveta, navela je u internim dokumentima da ta dva slučaja bolesti "verovatno nisu povezana sa vakcinom ili da nema dovoljno dokaza da se može reći da su obolevanja povezana sa vakcinom".

Poprečni mijelitis je ozbiljna i retka bolest i njeno ponavljanje među učesnicima ispitivanja moglo bi da dovede do toga da Astra Zeneka izgubi u trci za vakcinom.

Vakcina Astra Zeneka koristi adenovirus kod majmuna koji ima zajednički gen sa koronavirusom kovid 19. To je neprovereni metod razvoja vakcine, smatra Kiril Dmitrijev, izvršni direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja koji je finansirao razvoj ruske vakcine.

Za razliku od Astra Zeneke, ruski sputnjik V, prva registrovana vakcina na svetu, koristi humane adenoviruse kao vektor - što je opsežno proučavan pristup.

Ranije ovog meseca ugledni britanski medicinski časopis The Lancet objavio je studiju o sputnjiku V ruskog Ministarstva zdravlja, pokazujući da je vakcina 100 odsto efikasna, da je proizvela antitela kod svih 76 učesnika iz rane faze ispitivanja.