Mumificirana tela čak i posle 5.000 godina, koja datiraju iz starog Egipta, a smeštena su u sarkofage, kako tvrde naučnici, koji su radili dugi niz godina na ovom projektu, i dalje lepo mirišu.

iris mumificiranih tela je mešavina mirisa drevnog drveta, koji podseća na slatke začine.

Istraživači koji su proučavali devet mumija bili su iznenađeni njihovim prijatnim mirisom.

Miris je bio ključan za stare Egipćane koji su mumificirali svoje mrtve, jer su prijatni mirisi bili povezani sa telima božanstava i njihovom čistoćom. 

I danas, posle 5.000 godina, miris mumija se često opisuje kao prijatan, zbog smola i ulja četinara i drugih biljnih ulja, kao i voskova koji su se koristili u procesu mumifikacije.

Istraživači Ju-Si-El-Eja i univerziteta u Ljubljani, Londonu i Egiptu za utvrđivanje mirisa koristili su „elektronski nos”, a utvrđeni su i neki novi načini i tehnike, kada je proces mumificiranja u Egiptu u pitanju, saopšteno je sa fakulteta za hemiju i hemijsku tehnologiju u Ljubljani.

Istraživači su izmerili i kvantifikovali supstance koje emituje devet mumija izloženih i sačuvanih u Egipatskom muzeju u Kairu, a tim stručnjaka obučenih za mirise je zatim opisao mirise prema njihovim mirisnim notama, intenzitetu i prijatnosti. 

Glavni autor studije Matija Strlič, profesor na Hemijskom fakultetu u Ljubljani, rekao je da miris mumija već godinama izaziva veliko interesovanje stručne i šire javnosti, ali da do sada nije bila sprovedena nijedna kombinovana hemijska studija.

„Tim je odlučio da podeli svoja iskustva o saznanju sa mumificiranim telima iz doba Egipta, pa smo i rekonstruisali mirise tela koja će biti predstavljena u Egipatskom muzeju u Kairu”, istakla je Sesilija Bembire, istraživač.

Stari Egipćani su ritualima mumificiranja pripremali tela za zagrobni život. U knjigama i filmovima često su strašne stvare vezane za ljude koji bi pomirisali mumificirano telo, a nama je to bilo prijatno”, istakla je profesorka.

Eli Luksa, mentorka engleske književnosti na Kembridžu, napisala je doktorsku tezu o mirisu. Miris mumificiranih tela iz egipatskih piramida opisala je kao „inovativan” način da se komuncira sa istorijom, jer su mirisi mnogo govore o društvu, veri i ličnosti.

„Mirisi mogu da nam otkriju kojoj društvenoj klasi je pripadala mumija. Sve ovo je izuzetno važno za svrstavanje u muzejskim zbirkama”, istakao je Matija Strlič, član istraživačkog tima.

Direktor Egipatskog muzeja Ali Abdelhalim, koji je i koautor studije, rekao je da identifikacija različitih tehnika i materijala mumifikacije daje uvid u period, mesto i socioekonomski status mumificirane osobe. 

Miris je bio ključan za stare Egipćane tokom procesa mumifikacije, jer su prijatni mirisi bili povezani sa telima božanstava i njihovom čistoćom. 

Čak i danas, oko 5.000 godina kasnije, miris mumija se često opisuje kao prijatan, zbog smola i ulja četinara i drugih biljnih ulja i smola, kao i voska koji se koristio u procesu mumifikacije.