Sveti Trifun je svetac koji se danas proslavlja kao zaštitnik vinogradara i vinara u Srbiji. Ovaj praznik i predstavlja svojevrsnu svetinju vinogradarstva

a današnji dan vinogradari orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu posle dugog zimskog perioda
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Trifuna.

Legenda kaže da je još kao dete imao isceliteljske moći, a njegova porodica bila je veoma pobožna, iako siromašna.

Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je blagoslovena od Boga, a bračni zavet neraskidiv, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i Sveti Trifun.

• Isceliteljske moći

Ovaj Svetac živeo je za vreme vladavine cara Gordijana III koji je imao ćerku koja je bolovala od tada nepoznate duševne bolesti. Uzalud su lekari pokušavali da je spasu, međutim, nikako im nije polazilo za rukom,

Jednog dana, prema predanju, iz nje je progovorio zli duh koji je rekao da njega može da otera samo Trifun.

Car je tada naredio da se u dvor dovedu svi muškarci u carstvu koji se tako zovu. Tada je došao i Trifun koji je uspeo da izleči ćerku cara, zbog čega je bio bogato nagrađen.

Ipak, on je nastavio da živi skromno, u molitvi, a svoje darove podelio je siromašnima.

Imao je samo 18 godina kada je umro mučeničkom smrću. Novi vladar, Decijan Trajan, zahtevao je od njega da se odrekne Hrista, što je Trifun odbio. Zbog toga je vezan za konja, nakon čega su ga vojnici bosonogog vukli preko trnja i kamenja. Međutim, on je izdržao sva mučenja, i na kraju je car naredio da ga poseku mačem.

Žitija i hrišćansko stradanje svetitelja našli su mesto u “Ohridskom prologu” vladike Nikolaja Velimirovića. Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija.

Sahranjen je skromno u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.

• Zaštitnik vinogradara i ugostitelja

U srbiji je kult Svetog Trifuna veoma razvijen, a posebnoga slave vinogradari, ali se smatra i zaštitnikom ugostitelja.

Na današnji dan vinogradari orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu posle dugog zimskog perioda.

Sveti Trifun proslavlja se i kao krsna slava. Srbi mu se mole da zaštiti polja od poplava, grada i raznih vremenskih nepogoda.

• Narodna verovanja

Prema narodnom verovanju, ukoliko na dan Svetog Trifuna padne sneg ili kiša, godina će biti rodna, a ako je vedro, biće sušna i neplodna.

Veruje se, takođe, da posle ovog dana zima polako počinje da popušta – to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi.

Ovaj dan smatra se u narodu početkom proleća:budi se priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.

Vinogradari kažu da “valja” da se na današnji praznik poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom – da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.

Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata