„Protest studenata u Srbiji je škola demokratije – od učesnika pravi građane. A Evropska unija, koja je na strani Vučića, studentima nije bitna“, piše švajcarski Noje cirher cajung.

o čemu se meri uspeh jednog političkog pokreta? - pita na početku članka o studentskim protestima u Srbiji izvrstan poznavalac prilika u regionu Andreas Ernst. Za švajcarski Noje cirher cajtung (NZZ) on navodi da „protest predvođen studentkinjama i studentima već tri meseca Srbiju drži u stanju ushićenja kakvo nije viđeno još od demonstracija protiv Slobodana Miloševića pre četvrt veka“.

Blokadama institucija, saobraćajnica i velikim skupovima, protesti povremeno parališu javni život, piše dalje autor: „Ali, ako pažljivo pogledate, u suštini se događa suprotno: studenti po prvi put stvaraju javni prostor u kojem sebe prepoznaju kao odgovorne građane svoje zemlje. Pokret je kreativan, duhovit, potpuno nenasilan – i neverovatno istrajan.“

Pokret još nije promenio sistem, ali je promenio njegove učesnike

Švajcarski list navodi da „mnogi posmatrači izražavaju poštovanje prema odlučnosti studenata, koje podržavaju stotine hiljada građana. No, sve češće se među pohvalama javlja i skepticizam. Kako se može slomiti Vučićeva moć? Državnim udarom snaga bezbednosti? Nemoguće. Na izborima? Malo verovatno, sve dok Vučić sve kontroliše“.

„Skeptici ipak previđaju nešto ključno“, smatra Andreas Ernst i konstatuje „Ovaj pokret je već postigao ogroman uspeh – politizovao je čitavu generaciju mladih ljudi koja je smatrana pasivnom i apolitičnom. Činilo se da je njihova najveća ambicija - odlazak u Evropu.

Doduše, ovaj pokret još nije promenio sistem, ali je promenio učesnike pokreta. Oni su izgubili strah, u debatama su naučili da artikulišu svoje mišljenje, a zahvaljujući organizaciji da ostvaruju konkretne ciljeve. Protest je škola demokratije – od učesnika pravi građane“, piše NZZ.

• Mladost Srbije ne očekuje ništa od EU

Autor primećuje da „u moru zastava i transparenata koji preplavljuju ulice srpskih gradova nešto upada u oči – nigde, ali baš nigde, nema zvezdica Evropske unije. Politička Evropa je odsutna. Kakva razlika u odnosu na proteste u Gruziji, gde se plavo-zlatni simbol EU vidi na svakom koraku!“

„Za razliku od Gruzijaca, mladi u Srbiji od EU ne očekuju ništa. Priče o evropskoj perspektivi Srbije odavno više niko ne sluša. Za proces emancipacije mladih Srpkinja i Srba, ta samoproklamovana zajednica vrednosti jednostavno nije bitna" piše dalje NZZ i konstatuje:

„A tamo gde EU igra ulogu u zemlji, ona je na Vučićevoj strani: podržava njegov projekat rudnika litijuma, za koji većina građana veruje da će ozbiljno oštetiti životnu sredinu i ne protivi se njegovom autoritarnom režimu, sve dok on uredno isporučuje municiju Ukrajini“.

Andreas Ernst na kraju zaključuje: „Geopolitika, dakle, nije saveznik srpske demokratije. Ali to ne smeta studentima. Jer, emancipacija od sistema političkog patronata za desetine hiljada njih predstavlja lični čin oslobođenja. Na kolektivnom nivou, to je ulaganje u bolju budućnost zemlje“.