Aleksandar Vučić bi verovatno izgubio fer izbore – ali fer izbora nema

---

Z

ahtevi studenata u Srbiji zapravo se mogu svesti na jedno: vladavina prava. A nakon ostavke premijera sada postoje dve mogućnosti, piše nemačka štampa.

„Studentski ustanak po mnogo čemu je jedinstvena i nesvakidašnja pojava“, piše dopisnik javnog servisa MDR iz Beograda Andrej Ivanji. „Pojavio se iznenada u apatičnom srpskom društvu, u kojem su se posebno mladi ljudi klonili politike, uprkos izbornim manipulacijama i masovnoj zloupotrebi državnih resursa u partijske svrhe, što je bila jedna od najvećih slabosti građanske opozicije.“

„Srpski studentski protest nastao je isključivo na domaćem terenu, bez logističke ili finansijske pomoći sa Zapada, koji je u takozvanim obojenim revolucijama u drugim bivšim istočnoevropskim državama podržavao demokratske pokrete protiv diktature. Štaviše, protest se dogodio uprkos stavu Evropske unije i SAD, pa i Nemačke, koji već deceniju de fakto podržavaju srpskog autokratu Vučića i njegov sistem vlasti, čime su doprineli gušenju srpske demokratije“, navodi se u članku.

„Studentski protest munjevito se širi Srbijom, ne zahvaljujući, već uprkos marginalizovanim, nemoćnim, opozicionim strankama. Nema vidljivih lidera – sve odluke donose se demokratski, svakodnevno, na plenumima dotičnog fakulteta. Za divljenje je i istovremeno iznenađujuće koliko su mladi ljudi, koji komuniciraju putem društvenih mreža, disciplinovani, organizovani i solidarni. Njihov entuzijazam i neumornost su zarazni. Stariji građani često veoma emotivno reaguju na mlade koji se bore za normalnost u zemlji koja je, po standardima evropskih demokratija, nenormalna.“

„Zahtevi studenata zapravo se mogu svesti na jedno: vladavina prava“, ocenjuje autor. „Nakon ostavke premijera, sada postoje dve mogućnosti: ili će parlament izabrati novu vladu ili će predsednik raspisati prevremene parlamentarne izbore. Ovo poslednje mi se čini verovatnijim. Nemoćan pred studentskim protestima, Vučić će pokušati da premesti igru na teren na kome je vešt. Jer, bez obzira na to o kojim se izborima radi, on već trinaest godina ne poznaje poraz. Do sada, međutim, nije imao posla sa ovakvim protivnikom.“

„Pa da li je Vučić pred padom?“, pita se u svom komentaru za list Zidojče cajtunga novinar Florijan Hasel: Njegova procena je da nije. „Vučić ima razgranati partijski aparat koji upravlja svim javnim preduzećima i institucijama. S obzirom na jedva konkurentno stanje srpske privrede, ovde se dele poslovi – u zamenu za glasove za Vučićev tabor. Svakom ko se pobuni preti smanjenje plate ili isključenje, što se može videti u beogradskim školama koje su se pridružile protestu učenika ili su to nameravale da učine. Osim toga, Vučić nije pod zaštitom Brisela i Berlina samo zbog litijumskog projekta, već i zato što omogućava da srpska vojna industrija proizvodi naoružanje za Ukrajinu.“

„Vučić bi sada verovatno mogao da izgubi fer izbore, posebno u glavnom gradu Beogradu. Ali fer izbora u Srbiji odavno nema. Izborima se manipuliše na svim nivoima, dok propagandni aparat brojnih režimskih televizija i tabloida u velikoj meri sprečava pojavu političkih alternativa. U Srbiji bi mnogo toga moralo da se promeni pre nego što dođe do bilo kakvih promena“, zaključuje komentator Zidojče cajtunga.

Fondacija Fridrih Nauman bliska nemačkim Liberalima (FDP) na svom portalu objavljuje intervju s njihovim predstavnikom za Zapadni Balkan Markusom Kajzerom. On ocenjuje: „Iako je ostavka premijera najveća ponuda koju Vučić može da ponudi, to je ujedno i najveće priznanje da sve u Srbiji kontroliše on. Međutim, srpsko društvo je pre 25 godina već jednom ustalo protiv jednog šefa države i nakon toga doživelo duboke potrese u svojim životnim planovima. Veliko je pitanje da li su ljudi spremni da ponovo preuzmu taj rizik. Sećanja na svrgavanje Slobodana Miloševića i nesigurnost koja je usledila nakon toga nadmašuju sve ovo.“

Kajzer dodaje: „Evropska unija do sada je tolerisala Aleksandra Vučića, jer joj je obećao stabilnost i, nedavno, sirovine kao što je litijum. Ljudi u Srbiji su toga itekako svesni. EU bi mogla da se prema kandidatima za članstvo, a Srbija to i dalje jeste, odnosi na isti način na koji se unutar Unije bavi kršenjem vladavine prava, uključujući i finansijske sankcije. Izostanak bilo kakve kritike, čak i pri masovnoj izbornoj krađi, srpsko civilno društvo je više puta ostavilo na cedilu.“

Istovremeno, kako kaže predstavnik nemačke fondacije, „srpska opozicija se sastoji od proruskih stranaka, partijskih oligarhija i samo delimično od istinski proevropskih i demokratski orijentisanih stranaka. Petnaest godina nacionalističke propagande na vlasti ostavilo je dubok trag na biračkom telu. Režim već širi narativ da su protesti obojena revolucija koja se kontroliše iz inostranstva i da samo vladajuća stranka može da spase Srbiju od preuzimanja od strane stranih sila – što je još ciničnije jer EU i njene članice do sada nisu preduzele ništa da ozbiljno ugroze stabilnost režima.“

Markus Kajzer zato zaključuje da se „može očekivati da će, u trenutnim okolnostima u Srbiji, uz medijsku scenu koja je u potpunosti pod kontrolom vlasti i koja neprestano diskredituje opoziciju, predstojeći izbori biti jednako neregularni kao i prethodni. Srpski narod, koji upravo izražava svoje duboko nezadovoljstvo situacijom u zemlji, zaista nije u zavidnoj političkoj poziciji.“

Protestima u Srbiji bavi se javni servis WDR i na jedan poseban aspekt vezan za blokade studenata: „Demonstranti dobijaju podršku i od srpske klupske scene. Većina klubova ostaje zatvorena. To je znak solidarnosti koju srpska klupska scena šalje u znak podrške masovnim studentskim protestima. (…) Klubovi kao što su Drugstore, Klub 20/44 ili Karmakoma u glavnom gradu Beogradu ostaju zatvoreni. Organizatori međunarodno poznatog Egzit festivala u Novom Sadu takođe su izrazili solidarnost sa studentima i pridružili se demonstracijama.“