Pozivi na dijalog, batinanje, ostavka premijera – sve to je stalo u svega šesnaest sati srpskog političkog trilera. Za sad deluje da Vučevićeva „politička glava“ ne može da zadovolji apetit „pola Srbije“ koja je u buntu.

edam sati pošto su vodeći ljudi države i Srpske napredne stranke pozvali na dijalog, u Novom Sadu su radile palice.

Prema medijskim izveštajima, pristalice SNS istrčale su iz stranačkih prostorija, jurile i tukle studente koji su tamo hteli da zalepe nalepnice s pozivima na novi protest. Jedna devojka završila je u bolnici s dislociranom vilicom.

Jedva šesnaest sati od tog poziva na dijalog, premijer Miloš Vučević podneo je „neopozivu“ ostavku.

Tokom obraćanja javnosti naširoko je govorio o tome da su protesti u Srbiji orkestrirani iz inostranstva, da je pad nadstrešnice u Novom Sadu politički zloupotrebljen, a delio je krivicu i za noćašnje premlaćivanje na batinaše i one koji su batine dobili.

Ostavkama njega i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića pokazuje se odgovornost „da nam se ovo ne bi prelivalo na ulice, na svađe građana i podele u društvu“, rekao je Vučević.

• „Zamazivanje očiju javnosti“

No, prve reakcije pokazuju da taj potez – zapravo pad cele Vlade – neće zadovoljiti studente i druge građane u protestu, niti će umanjiti bunt.

„Ostavka kasni skoro tri meseca. Nivo tenzija i nasilja bio bi niži da su imali morala kad je bilo vreme. Sad deluje da samo umanjuju vidljivu političku štetu po rejting SNS“, kaže za DW Pavle Grbović, prvi čovek Pokreta slobodnih građana.

Cela opozicija inače je u utorak odbila da ide na kolegijum Skupštine koji je zakazala prva žena parlamenta Ana Brnabić. Otkazana je sasvim i sednica za sredu – gde je trebalo da bude postavljeno pitanje poverenja vladi, za kojim sada nema potrebe.

Za Grbovića, ostavka Vučevića samo je „zamazivanje očiju javnosti kako se ne bi ispunili jasni zahtevi studenata“.

Kako ocenjuje, predsedniku Aleksandru Vučiću ne pomaže ni tešenje navodnim ispitivanjima javnog mnjenja prema kojima još uvek dobro stoji. „Brojke se prikazuju na ulicama gradova koji nisu ni protiv Turaka ustajali, a sada ustaju protiv strahovlade SNS.“

Još nije sasvim jasno hoće li Vučić pokušati da u usijanoj atmosferi raspiše instant-izbore koje bi opozicija bez sumnje bojkotovala, ili će, što deluje verovatnije, vladajuća većina poveriti Vladu nekom novom mandataru.

• Protesti se nastavljaju

Da umirivanja studentskog bunta neće biti pokazuje i to što su zakazani novi protesti i što su ustaljene petnaestominutne blokade raskrsnica nastavljene i ovog utorka u 11:52.

U prvim reakcijama neki stručnjaci upozorili su da opet nedostaju ključni papiri među desetinama hiljada objavljenih stranica dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.

Na listu „nasilnika“ koji treba da budu procesuirani – što je takođe studentski zahtev – noćas su dodati novi, oni koji su napali studente u Novom Sadu.

„SNS je punih 13 godina, a ne samo u prethodna tri meseca, stvarala atmosferu svemoći u kojoj se stranačkoj strukturi slao signal da je nedodirljiva i da može šta joj se prohte“, kaže politikolog Dejan Bursać.

„A onda se kao čude kad lokalni aktivisti uzmu da prebijaju studente nekoliko sati onoga što SNS najavljuje kao pokušaj smirivanja tenzija“, kaže on za DW.

Veruje da je jutro u utorak bilo vrlo neprijatno u vladajućoj partiji, te da je doneta odluka da kao politička žrtva budu prineti premijer Vučević i gradonačelnik Đurić, kao ljudi koji u stranačkoj nomenklaturi „duže“ Novi Sad.

Iako kaže da je prerano za procene, Bursać je bliži stavu da je voz za „dijalog“ otišao. „Stvar se možda mogla smiriti pre dva meseca, ali sada niko ne veruje Vučiću.“

• Kad i kako se ovo završava

Ne nazire se kraj političke i društvene krize u kojoj je bunt studenata, građana i mnogih esnafa suprotstavljen uigranoj mašineriji vlasti.

Ali ne samo to – za sada se ne vidi ni način da se nezadovoljstvo kanališe u klasični politički tok. I tokom 24-časovne blokade Autokomande, koja je okončana u utorak prepodne, studenti su insistirali na ograđivanju od političkih partija opozicije.

Opozicija pak, kako kažu izvori DW, sada nema druge do da sledi ono što rade studenti, bojkotuje parlament i pazi da se ne stekne utisak kako želi da „preuzme“ proteste.

„Čudna je situacija u kojoj vladajuća stranka gubi sav legitimitet, a nemate opoziciju koja preuzima i mobiliše glasače“, komentariše to Bursać.

I dodaje da takvo stanje može da se razvuče na nekoliko meseci ili čak godina.

Taj maraton se ipak dešava u zapanjujućem tempu. Događaji u Srbiji prestižu jedan drugi i nije izvesno da će ostavka premijera i Vlade uopšte biti vest dana. Uvek nešto novo može da se desi.