Ostrvo Tristan da Kunja administrativno pripada pod Svetu Helenu, koja je zavisna teritorija Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske. Godine 1961. na ostrvu se aktivirao vulkan, zbog čega se celokupno stanovništvo (oko sto ljudi) preselilo u Veliku Britaniju. Većina se kasnije vratila.

iktokerka Keli Grin u razgovoru za Dejli Mejl ispričala je kako izgleda život na Tristanu da Kunji, najudaljenijem ostrvu na svetu, smeštenom 2.787 kilometara od najbližeg dela kopna – jugozapadne obale Južne Afrike. Na Tristan se preselila iz Velike Britanije 2013. godine.

Na ostrvu postoji samo jedna policijska stanica i jedan policajac, letova nema, a putnički brodovi stižu samo devet puta godišnje. Keli kaže da, uprkos tome, voli život na ostrvu jer se oseća vrlo sigurno.

„Dok sam na poslu, moja kuća je otključana. Ne bojim se da će me neko opljačkati. Ima sitnih zločina, ali na Tristanu se nikad nije dogodilo ubistvo. Mislim da niko nije bio priveden otkako sam ja ovde“, ispričala je.

• Na ostrvu imaju bolnicu

Ako bi se počinio neki ozbiljniji zločin, Keli kaže da bi osumnjičeni morao da se preveze na Svetu Helenu, najbliže ostrvo udaljeno 2.100 kilometara. Dodala je kako isto važi i za lekarsku pomoć. Na ostrvu imaju bolnicu, ali navodi da lekari tamo rade samo manje intervencije, dok se za sve ozbiljnije slučajeve mora ići u Kejptaun.

„Brodovi do Kejptauna, kojima obično putujemo, primaju samo 12 putnika i dolaze devet puta godišnje. Putovanje do tamo obično traje šest dana. Aerodrom ne dolazi u obzir, ali radimo na tome da Tristan postane malo pristupačniji. Uskoro bi trebalo da bude više brodova“, ispričala je Keli, koja na TikToku objavljuje zanimljivosti o životu na ostrvu.

Kaže da neki mlađi stanovnici ostrva nikada nisu napustili Tristan, dok ona svake dve godine posećuje svoju porodicu i prijatelje u Velikoj Britaniji. Navodi i da ponekad dugo čekaju zalihe hrane.

„Većinu mesa, jaja i povrća uzgajamo sami, ali oslanjamo se na zalihe iz Kejptauna za stvari poput čaja, kafe, slatkiša, brašna… Nekad se na to čeka i po nekoliko meseci, što može biti jako frustrirajuće“, rekla je. Dodala je da je uvozna roba često i vrlo skupa, dok ljudi ne zarađuju puno.

• Ljudi nemaju puno slobodnog vremena

„Imamo sve vrste poslova, sve što možete zamisliti da je potrebno za funkcionisanje jedne zajednice: učitelji, medicinske sestre, bankarsko osoblje, stolari, električari i vodoinstalateri“, objasnila je tiktokerka, koja radi u turističkoj agenciji. Dodala je da se mnogi bave ribolovom i da ljudi nemaju puno slobodnog vremena. „Ustajemo vrlo rano, idemo na posao, a nakon toga, čak i ako se ne bavite ribolovom, morate da se brinete za svoje životinje i povrće“, objasnila je.

Slobodno vreme, kaže, ljudi provode na otvorenom. „Na ostrvu nema restorana i ponekad mi to nedostaje, ali imamo prodavnicu i kafić koji je vikendom pun i vrlo popularan među turistima, koji tamo vole da popiju pivo. Ljudi se ovde druže, svako poznaje svakoga. Volimo da napravimo roštilj i odemo na plažu“, rekla je Keli.

Keli je ispričala da je na ostrvu veliki izazov i vreme. Zimi su česti uraganski vetrovi, zbog kojih većina ljudi tada živi u bungalovima. „Život je ovde vrlo izazovan i jedinstven, ali zapravo je sve normalno“, dodala je.