ogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog svetom Jovanu Krstitelju.

U narodu se praznikom Bogojavljenje završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Zbog toga se ovaj praznik zove i Vodice ili Vodokršće.

Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog dana u crkvi osveštava i deli narodu jer se veruje da ima čudotvornu moć.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima „Hristos se javi“ a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.

Ovaj praznik slavi Hristovo krštenje na reci Jordan, kada se, prema hrišćanskom verovanju, Bog javio ljudima u Svetoj Trojici: Ocu, Sinu i Svetom Duhu.

Prema Svetom Pismu, Isusa Hrista je na reci Jordan krstio Jovan Krstitelj. Tokom krštenja, nebesa su se otvorila, Sveti Duh se spustio u obliku goluba, a glas Boga Oca objavio je: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“. Ovaj događaj simbolizuje početak Hristove javne službe i predstavlja jedno od najvažnijih otkrivenja Trojstva.

U hrišćanskoj tradiciji, Bogojavljenje ima i dublje značenje – ono simbolizuje prosvetljenje i novi početak, kao i spoznaju da je Isus pravi Bog i Spasitelj sveta.

• Koji vetar duva - takva će godina biti

Običaj je da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta pomalo iz ruku. Tako se određuje koji je vetar "pobedio" na Krstovdan. Ako duva istočni vetar, godina će biti sušna, ako duva jugo, biće kišna, ako duva zapadnjak, biće rodna, ali i olujna, a ako je prevladao severac, biće hladna. Od vremenskih prilika za Bogojavljenje zavisi kakvo nas vreme očekuje. Tako se veruje da će, ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna.