Ja se svojoj muci smejem šta da radim, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon razgovora sa zamenikom američkog državnog sekretara Ričardom Vermom o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog udela ruskog Gazpromnjefta u njenom vlasništvu.

Za sada javnost zna da su SAD 10. januara odlučile da sankcionišu ruske kompanije Surgunjeft i Gaspromnjeft, kao i njihove podružnice, kako bi smanjila prihode Moskve od prodaje energenata kojim se finansira rat u Ukrajini.

Među sankcionisanima je i „podružnica“ NIS, u kojem Gaspromnjeft od 2008. ima 56,15 odsto akcija, dok Republika Srbija raspolaže sa 29,87 odsto, a ostatkom manjinski akcionari.

Srbija je u obavezi da za 45 dana obezbedi „potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije“, a da vlasničku transformaciju odobre Amerikanci.

Sve ostalo u vezi sa sankcijama su nepoznanice, dileme i potencijalni problemi.

Mada je Vučić kazao da Srbija „neće da otima ničiju imovinu“, već je spremna da otkupi ruski deo u NIS-u, i to „bez zaduživanja, pošto ima para“, među stručnjacima ima mišljenja da ne treba odbaciti kao mogućnost ni nacionalizaciju te kompanije („neprijateljsko preuzimanje“).

Analitičari kažu da, takođe, nije sasvim nemoguće ni da većinski udeo u vlasništvu pređe na drugu inostranu kompaniju.

Vlast računa, ocenjuju oni, i na potencijalni mekši stav o sankcijama NIS-u od strane nove Trampove administracije.

Situaciju bi, ipak, mogla da iskomplikuje i sama Rusija, ukoliko odbije da njen deo u NIS-u bude otkupljen.

Uprkos Vučićevom ubeđivanju da će „biti nafte, benzina i svih derivata“, u ovom trenutku ni to se ne čini izvesnim, jer Srbija ima strateške rezerve za oko dva meseca, a NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u zemlji.

I cene nafte i naftinih drivata mogle bi porasti, a morala bi se nekako zakrpiti i rupa u budžetu zbog novonastale „situacije“.

Sagovornici Danasa su ocenili da bi ove sankcije mogle da budu i početak kraja srpske politike sedenja na dve stolice i trajno vezivanje za zapadnu sferu uticaja, ali da će i to biti diskretno, jer Rusija i Kina i uživaju veliku podršku, pre svega glasača SNS-a.

Izvesno je, pak, da se Vučićeva tvrdnja da Srbija „ničim nije doprinela da sankcije SAD protiv NIS-a budu uvedene“ može smatrati diskutabilnom, jer je ona, između ostalog, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja Rusiji nije uvela sankcije zbog invazije na Ukrajinu.

Jasno je i da se vlast u Srbiji nije ozbiljnije pripremala za ovakve kaznene mere, koje su postale opcija čim je došlo do invazije, pre tri godine, više brinući o očuvanju Vučićeve autoritarne vlasti, profitabilnih koruptivnih interesa i političkog rejtinga, kao vrhovne političke zapovesti.

E to je muka- naša i dugogodišnja.