ada predsednik države Aleksandar Vučić ne želi da govori o krizi, sve krizne pojave prenose se u novu godinu, a otpor koji se javlja u stotinama društvenih džepova i koji valja očekivati i u narednom periodu, verovatno će dodatno razgolititi sve spomenute protivrečnosti.

Vlast će poslovično tvrditi da je otpor kao reakcija na loše stanje – uzrok lošeg stanja. Igraće igru „više istoga“.

Dakle, više manipulacije, više propagande, više laži, više represije, više megalomanskih projekata niskih bezbednosnih standarda i transparentnosti, ali visoke profitabilnosti za ortačku elitu.

Ili kako to kaže Transparentnost Srbija, to će i dalje biti „zemlja u kojoj tužilaštvo ne ispituje sve sumnje na korupciju, u kojoj se milijarde evra troše bez primene antikorupcijskih mehanizama i u kojoj ne funkcionišu sistemi odgovornosti i transparentnosti“.

U krizne pojave srpskog društva spada i rasparčanost opozicije. Ona je na totalnom udaru režimskih medija, izbušena „spavačima“ koji se povremeno pretvaraju u „preletače“, ali je često paralisana i liderskim ambicijama potrošenih političara.

Jedino bi strategija kadrovskog podmlađivanja i ukrupnjavanja možda mogla popraviti stanje.

Otvorena podrška nekih zapadnih demokratija autokratskoj vlasti u Srbiji ima više razloga. Navešćemo samo kupovinu skupe vojne opreme i naoružanja u Francuskoj, želju nemačkih automobilskih koncerna da se domognu litijumskih zaliha i nade zapadne političke elite da će Beograd, uprkos kvazipatriotskoj retorici, i dalje bez značajnog otpora dozvoljavati da ostaci srpskih državnih nadležnosti tiho iscure sa Kosova.

Dodatno će se odugovlačiti sa pristupnim pregovorima Beograda i Brisela, što odgovara ciničnom prećutnom sporazumu koji odavno primenjuju obe strane: „Mi se pravimo da vas hoćemo, a vi se isto pravite da hoćete sa nama.“ 

Državni vrh će nastaviti da inscenira povećanje plata kao prečicu do obećane zemlje, Ali kupovna moć u ovakvim prilikama neće moći da ima značajan rast, naročito ne u unutrašnjosti.

Ipak, „više istoga“ neće rešiti duboku krizu. Represivno ponašanje vlasti i govor mržnje sa najviših mesta zapravo su rasplamsali otpor.

Srbija u novu godinu unosi krizni modus funkcionisanja države i društva kao deo svakodnevice. Jedina prognoza koja bi mogla da bude tačna, jeste sažeta u vickastoj izreci – ovo je Srbija, očekuj neočekivano.

Izvor: Dojče vele