lumica Danica Maksimović je istakla da joj je žao što nije bila na protestu na Slaviji – tada je bila gost u emisiji TV N1 360 stepeni.

- Srce mi igra. žao mi je što nisam bila među njima (misleći na studente), ali tamo je moj sin. Imam predstavnika. Mi koji smo za borbu se prepoznajemo. Ima i onih drugih. Borimo se protiv mraka u Srbiji. Ti otrovni mediji koji promovišu sve ono što nije dobro, što nema edukativnu svrhu, već su to neki ljudi koji izgovaraju ružne reči. Dugo se trpi. Ovo je prevršilo svaku meru. Ljudi vide da nema dalje, da je ovo nenormalna korupcija. Zato je i pala nadstrešnica i niko da prizna, niko da bude odgovoran. To ova naša deca traže – odgovornost. Da je bilo odgovornosti, to se ne bi dogodilo. To je na nas velika tragedija. Ne mogu da verujem da ovi što su na vlasti ne osećaju tugu. Kako je moguće? - pita se Maksimović.

Smatra da vlast iz njene "udobnosti“ jedino mladost tj. studenti mogu da pomere.

- Vlast već tone. Mislila sam da nema dublje, da nema gore. Kad vidim, dno se pomera. Oni ne žele da odu sa vlasti. Nima je toliko lepo u tim njihovim foteljama, duboka država se uvezala, to ne može niko pomeriti, ali pomeriće ih ova mladost. Oni žele da budu slobodni. Sloboda je ono što je sada najskuplje. Da je neko odgovarao za Belivuka, za Jovanjicu, za Danku, za helikopter… Oni ne biraju sredstva da obmanu narod. Narod nema šansu i nema priliku da vidi istinu. Narod je potpuno magnetisan. Ne ulažu u obrazovanje – ‘ja ću da ti kažem šta da radiš’, to je kod njih teza - kazala je.

Danica Maksimović ističe da sve mora da stane i da dalje ovako više ne može i da je Srbija na ivici egzistencije. Pričala je i onome što se desilo 5. oktobra.

- Petooktobarska revolucija je bila drugačija. Pojavio se patrijarh Pavle pred studentima i govorio. To je bilo veličanstveno. To je velika stvar. Sad direktor gimnazije kleči. Verovatno su mu naredili da kleči. To je jedna vojska koju vodi jedan čovek, svi ga pomno slušaju. Trebaju nam mudri i pametni ljudi, a ne vođa. Treba da se otvore sve institucije koje su zatvorene - smatra ona.

Govorila je i o RTS-u.

- Kada ste u epicentru, nije baš tako lako. Ja sam na RTS-u nedavno rekla šta mislim, ali nisu me pustili da nastavim, ali ja se ne dam. Ja sam htela da izjavim saučešće, ali na RTS-u ne možemo ni to, a svi ga plaćamo. Ne znam kako ih nije sramota. I taj RTS je uvek bio po strani kada je trebao narodu. Oni (vlast) stave šapu na javni servis i nemate emisije o deci, nemate edukativne emisije, ali sve je to urušeno - objašnjava ona.

Pita se koliko još tragedija treba da se dogodi da bi vlast shvatila da je ona krivac, a pričala je i odgovrnosti glumaca.

- Od glumaca se očekuje da progovorimo. Našim bavljenjem glumom i suština posla je da sagledavamo stvari u društvu, da se tako odnosimo kada igramo svoje uloge… Igrala sam pred svima (misleći na vlasti), samo nisam pred ovima, jer njih pozorište i ne zanima. Onda nam spočitavaju kako nam daju za filmove i serije, a oni tako peru pare… Mnoge stvari mi se i kod opozicije ne sviđaju, ako se dogovorite nešto, ostanite dosledni… Meni su partije uvek bile mrske, želela sam da sama gradim svoj put. Smatrala sam da sam rođena kao misionar i da mogu da pomognem. Ja sam otvorena knjiga o svemu i ne lažem - ističe ona.

Na pitanje N1 kako se oseća posle 50 godina posla kaže da je njen najveći uspeh njen sin i da treba da se opusti, jer je "svoju slobodu osvojila“.

Kazala je i da nove generacije nema strpljenja, ali da imaju nešto drugo – hrabrost, odvažnost, dostojanstvo koje su njene generacije ispustile da dokažu.

- Tužno je na šta smo spali. Ja ne želim da živim virtuelni život, želim realnost. Ako se ispreči neki problem, rešavam ga odmah. Ako jednom popustite, gotovo je. Mi smo ljudi koji imamo telo, emocije, mozak kojim mislimo… To treba svakom čoveku - zaključila je glumica.