leksa Katarina Popova kasnije poznatija samo kao madam Popova, rođena je u Samari u Rusiji sredinom 19. veka. Prema kasnijem pisanju novina, bila je udata, a brak je opisan kao veoma nesrećan što ju je i navelo da razmišlja o “oslobađanju žena” od lošeg supruga, konceptu koji je u Rusiji u to vreme bio faktički nepoznat.

Popova je bila uznemirena i ponašanjem koje su muškarci ispoljavali prema svojim suprugama u brakovima u svojoj neposrednoj blizini. Verovala je da su mnoge žene u svojim domovima tretirane kao “seljake u zarobljeništvu“ od strane muževa koji su ih tukli i ponižavali svakodnevno.

Veruje se da ju je upravo ovo na kraju i navelo da započne svoj zloglasni posao i postane svojevrsna “Zaštitnica žena”.

Šta je bilo sa mužem madam Popove nije poznato. Tek, ona se u nekom momentu pojavljuje kao slobodna žena i diskretno vodi svoj “biznis” plaćenog ubice specijalizovanog za ubijanje, ali samo - loših muževa!

Nezadovoljne supruge dolazile bi kod nje da ih ona “oslobodi muža tirana”. Zločini tih muškaraca varirali su od prevare do zlostavljanja, ali bilo je i žena koje su se jednostavno “zasitile” braka. Popova bi od njih uzela malu nadoknaru “pre obavljenog posla” nakon čega bi se upoznavala sa žrtvom i diskretno je trovala stavljajući u piće ili hranu arsenik. Po obavljenom poslu taze udovica bi isplaćivala ostatak “honorara”.

Popova se među ženama pročula kao neka vrsta njihove zaštitnice, a uspešno je “poslovala” 30 godina u rasponu od 1879.-1909. tj. sve dok se jedna od njenih poslodavaca nije pokajala što je unajmila Popovu da joj ubije muža.

Pritisnuta grižom savesti počela je da šalje pisma policiji u kojima je priznala da je platila Popovu, a onda se u jednom trenutku odlučila i da ode u policiju i prizna sve.

Nakon priznanja, policija je uhapsila Popovu. Kada se saznalo za šta je optužena, javnost je bila zgrožena. Besna rulja (sastavljena verovatno većinski od muškaraca) došla je ispred njene kuće preteći da će je spaliti na lomači, a policija je morala da interveniše kako bi madam sprovela do ćelije.

Kilichompelekea Madame Popova kufanya vitendo hivi ni baada ya yeye kupitia mateso na manyanyaso kwenye ndoa yake hivyo aliamua kumuua mume wake na alitaka kuwasaidia wanawake wengine wanaopitia kwenye manyanyaso kwenye ndoa zao ili awakomboe kwa kuwaua waume wao pic.twitter.com/43mNPCTwlf

— ꋬꋊꋊꄲ ꒯ꄲꂵ꒐ꋊꄲ (@Itsmeofficiel) September 17, 2020

Popova u zatvoru nije pokazala kajanje, niti je pokušala da se brani. Naprotiv! Priznala je sva ubistva, objasnivši da je “ubijala muškarce koji su svoje supruge tretirali kao robinje”, da su njeni postupci bili “dela milosrđa”, te da nikada nije učinila ništa nažao nijednoj ženi. Osim toga, tvrdila je da nije ubica jer je koristila otrov, pa je smrt bila spora i “prirodna”, a žrtve su umirale bez znanja da su otrovane”, piše portal Crime in my pocket.

Oko broja ubistava tužilaštvo i odbrana nisu mogli da se slože. Popova je tvrdila da je ubila ukupno oko 40 muškaraca, ali se zbog duge vladavine terora i “biznisa” koji je vodila 30 godina danas navodi da se ta cifra kreće do oko 300 žrtava.

Suđenje i presuda bili su brzi. Madam Popova proglašena je krivom za ubistva i osuđena na smrt streljanjem. Pogubljena je u Sankt Peterburgu 1909. godine.

Mnoge žene koje su angažovale Popovu takođe su optužene i proglašene krivim za saučesništvo u ubistvu, ali su do trenutka kada su došle do suda već umrle ili prebegle za Ameriku.