renutne ankete na nivou čitave Nemačke pokazuju da bi 20 odsto građana glasalo za Alternativu za Nemačku, stranku koju je Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka podveo pod kategoriju „sumnjivi slučaj desnog ekstremizma“.

Uspeh na lokalnim i pokrajinskim izborima ponukao je rukovodstvo AfD-a da za predstojeće parlamentarne izbore u septembru 2025. godine nominuje 45-godišnju Alis Vajdel kao kandidatkinju za mesto kancelarke Nemačke.

Ovaj predlog trebalo bi da se potvrdi i na kongresu stranke sledeće godine.

Kad se Alisa Vajdel 2013. učlanila u Alternativu za Nemačku, osnovanu nekoliko meseci ranije, to je tada bila evroskeptična i nacionalno-liberalna stranka.

To se prema mišljenju Vajdel, nije promenilo sve do danas.

„Nastojimo da reformišemo Evropsku uniju. Ukoliko propadne reforma Evropske unije, onda svakoj zemlji treba dati mogućnost da referendumom odluči o ostanku u EU, izjavila je ona u avgustu za list „Velt“

U istom intervjuu, ona je odbacila navode o skretanju stranke udesno. Stala je čak i u odbranu njenog stranačkog kolege Bjerna Hekea, koji važi za predstavnika ekstremističkog krila stranke. Taj šef pokrajinskog odbora AfD-a u Tiringiji, više puta je osuđen jer je javno koristio nacionalsocijalističke parole.

U poslaničkog grupi Alternative za Nemačku u Bundestagu Alis Vajdel je u manjini jer je jedna od samo devet žena ove stranke. Ostatak grupe čini 69 muškaraca. Ipak, politički gledano Vajdel je unutar muški dominantnog AfD-a teška kategorija. Zajedno sa Tinom Krupalom ona deli dužnost predsedavajuće, kako u stranci, tako i u poslaničkoj grupi u Bundestagu.

Na prošlim parlamentarnim izborima 2021. godine AFD osvojila 10,3 odsto glasova što je bio blagi pad u odnosu na 2017. godinu kada su imali 12,6 odsto. Ali, od tada je stranka uspela da pridobije sve više glasova. Na nedavnim izborima u nekoliko nemačkih pokrajina AfD je ostvarila mnogo bolje rezultate u Hesenu 18,4 odsto, a u Tiringiji čak 32,8 procenata.

Ipak, šanse da ova ekonomistkinja postane nemački kancelar u suštini ne postoje. Čak i kad bi AfD na tim izborima postala najjača politička stranka, nijedna druga partija ne bi bila spremna da uđe s njom u koaliciju, piše Dojče vele.

Alis Vajdel, prema pisanju nemačkih medija, može samo da sanja da će ostvariti ono što je nekada uspela Margaret Tačer žena koja joj je uzor.

„Divim se njenoj biografiji, njenom plivanju protiv struje, i onda kad je neugodno“, rekla je u jednom intervju šefica AfD-a o bivšoj dugogodišnjoj britanskoj premijerki, koja je na funkciji bila od 1979. do 1990.

Nadimak Margaret Tačer je bio „čelična lejdi“, zato što je, uprkos svim otporima, ostala verna svom radikalnom ekonomsko-liberalnom kursu.

Njen kredo je bio: niski porezi, manje državnih subvencija, privatizacije. To je kurs koji je u skladu s ubeđenjima Alis Vajdel, bivše preduzetničke konsultantkinje.

„Tačer je preuzela Veliku Britaniju kad je ta zemlja ekonomski bila na dnu. I uspela je da je izvuče“, rekla je Vajdel.

Vajdel i sama javno priznaje da voli da provocira. Izbeglice i tražioce azila je 2018, tokom debate u Bundestagu, nazvala „alimentiranim muškarcima s noževima“, a muslimansku decu je opisala kao „zamotane devojčice“. Tadašnji predsednik Bundestaga Volfgang Šojble zbog toga ju je javno kritikovao.

„Polarizacija je stilsko sredstvo kako bi se pokrenule debate“, opravdala je Vajdel svoje reči nekoliko dana kasnije u razgovoru za švajcarski list „Noje cirher cajtung“. Objasnila je da je izrazom „zamotane devojčice“ htela da ukaže na to da Nemačka ima problem s konzervativnim islamom koji, prema njenom mišljenju, nije u skladu s Ustavom.