"Kada govorimo o seksu i seksualnim fantazijama, neminovno dotičemo teme ženstvenosti i majčinstva, nevere i iskorištavanja, pristanka i poštovanja, poštenja i egalitarizma, ljubavi i mržnje, užitka i boli... U seksu je sve to sadržano i sve dopušteno ako ne ugrožava integritet partnera, a ipak mnogi od nas o tome uopšte ne razgovaraju, to je jedan od poslednjih tabua našeg društva", izjavila je  Džilijan Anderson na predstavljanju svoje knjige.

Seks i seksualne fantazije i dalje su, nastavlja Anderson, tabu "iako postoje serije i filmovi poput "Seksualne edukacije", "Euforije" i "Pedeset nijansi sive".

S druge strane, tu je "pornografska industrija vredna više milijardi dolara" za koju kaže da nam je "stalno ispred očiju, na našim ekranima i telefonima".

Pornografija je "uglavnom ženama manje zanimljiva jer se obično fokusira na muške želje", kaže.

Jedan od tekstova u „Želji" počinje rečima: „Bilo mi je tako teško da razumem šta su moje fantazije. Toliko toga u pornografiji je usmereno na muškarce, i toliko se očekivanja postavlja pred nas žene, da mi je veoma teško da se snađem u tome šta me zaista pali u odnosu na to kako osećam da treba da se ponašam."

Žene koje su zbirci dale svoj doprinos ostale su anonimne, a otkriveni su samo njihov seksualni identitet, dob, prihodi, te status (odnosa). U knjizi se nalazi i glumičina fantazija, no o kojoj je fantaziji reč Anderson nije htela niti nagovestiti te će i njena fantazija, kao i sve druge, ostati anonimna.

Anderson je priče žena okarakterisala kao "iskrene, autentične, intimne i lepe".

Ključno je, smatra Anderson, da je u fantaziji žena "u poziciji moći, ona može odlučiti s kime, kada, gde, koliko, koliko često, kada će se zaustaviti i kada nastaviti".