Predsednik Čilea Gabrijel Borić je najavio nacionalizaciju sektora za vađenje litijuma pod kontrolom nove državne kompanije i rudarenje uz maksimalnu moguću zaštitu životne sredine. Protesti su održani i sa argentinske strane Atakame i provincije Huhuj, ali ih je policija silom ugušila.

"Nalazimo se u najsuvljoj pustinji sveta. Ako damo ono malo vode i vegetacije za litijumske baterije, ostaćemo bez ičega", izjavio je za Rojters građevinski inženjer i šef jedinice za zaštitu životne sredine u Savetu starosedelaca Atakama, Fransisko Mondaka.

Orgomna eksploatacija ugrožava vodosnabdevanje i način života autohtonog stanovništva u Argentini

Novi argentinski predsednik Havijer Milei, koji ne veruje da su klimatske promene posledica ljudskog delovanja, u nameri da ublaži ekonomsku krizu koja pogađa ovu zemlju, doneo je paket zakona kojima se dereguliše, između ostalog, i rudarenje.

Litijumski trougao gde se prema podacima Geološkog zavoda SAD nalazi 89 miliona tona ili 56 procenata svetskih rezervi litijuma. Argentina je četvrti svetski proizvođač litijuma iza Australije,Čilea i Kine.

Takođe, doneo je i dekret kojim se ukidaju zakoni o ograničenju stranog vlasništva nad zemljištem, čime je otvoren put za otkup nalazišta ruda, pa i litijuma. Iako su ekološki pokreti u Argentini relativno slabi u odnosu na druge zemlje, ovakvi Mileijevi potezi doveli su do njihovog jačanja i protesta protiv eksploatacije litijuma.

AKTIVISTI: "Ne mega rudarstvu. Čuvajmo naše prirodne resurse". Sve je veća zabrinutost za izvore podzemne vode u regionima koji su već pogođeni ogromnim, dugotrajnim sušama, jer ekstrakcija litijuma zahteva dnevno milion litara vode po fabrici.

Argentina ima druge najveće rezerve litijuma na svetu, odmah posle Čilea, u provinciji Huhuj koja se proteže između Anda i Atakame. U toj zemlji je u planu 38 projekata ekstrakcije litijuma, dok tri već rade. Argentina je u 2022. povećala izvoz litijuma za 235 odsto, a Milei najavljuje dalji razvoj sektora.

Litijum je sakriven u stotinama slanih jezera, takozvanih "salara"

Među glavnim pobunjenicima protiv litijuma i u Argentini su domoroci, koji po ustavu iz 1994. imaju pravo na zemljište svojih predaka. Međutim, Milei sada želi da tu zemlju proda stranim rudarskim korporacijama, pa organizacije za ljudska prava tvrde da su domoroci izloženi policijskoj represiji, a u junu 2023. donete su i reforme ustava koja im ograničavaju ta prava, i to bez saglasnosti javnosti. Među onima koji su trpeli policijsku represiju tokom protesta ima i teško povređenih, a izloženi su i kampanji zastrašivanja i nadzora, tvrdi britanski Gardijan.

Bazeni za isparavanje vode u proizvodnji litijuma

Protesti u gradu Humahuaka, održani neposredno posle ustavnih reformi, završeni su primenom sile, policija sa opremom za razbijanje demonstracija rasterala je okupljene, mnogi su teže povređeni, a učesnici protesta tvrde da je policija koristila i vatreno oružje ispaljujući gumene metke, što je potvrdio i Amnesti internešnel.

Sličan protest dogodio se i u San Salvadoru, najvećem gradu provincije Huhuj, gde su mirne demonstracije takođe nasilno razbijene, dok su demonstranti poručivali “Ne litijumu, da životu i vodi”.

• Kopanje u Portugaliji zaustavili meštani

I u Portugaliji su meštani planinske regije Baroso bar nakratko uspeli da zaustave planove za eksploataciju litijuma, protiv kojih su se pobunili. Portugalska vlada dala je preliminarno odobrenje britanskoj kompaniji Savana risorsiz za pokretanje otvorenog kopa na 840 hektara, dok je portugalska kompanija Luzorekurzos dobila zeleno svetlo za otvaranje rudnika litijuma u blizini, u rezervatu prirode Geres Ksures, koji je pod zaštitom UNESKO i jedini je nacionalni park u Portugaliji.

Zbog revolta meštana, ali i zabrinutosti za uticaj na prirodu, te optužbi za korupciju, projekti u vezi sa litijumom u Portugaliji su suspendovani. Ali su istražni radovi nastavljeni. Nunjo Forner, aktivista portugalske ekološke organizacije ZERO, kaže da je razumljivo nepoverenje građana u rudarske kompanije.

“Trenutno u državi postoji 199 napuštenih rudnika, i mnogi i dalje utiču na lokalne stanovnike”, tvrdi on.

Forner dodaje da šteta koju bi napravili rudnici litijuma daleko nadilaze korist koju bi doneli.

“Uticaj na teritoriju, vodu i zdravlje ljubi bio bi veoma veliki”, kaže on.

Dok se rudarske kompanije i vlasti zemalja u kojima se litijum eksploatiše zaklinju da sve rade po najvišim ekološkim standardima, primeri iz Južne Amerike govore drugačije. Tako se za ekstrakciju litijuma u Boliviji, Argentini i Čileu troši oko 1,89 miliona litara vode da bi se dobila tona litijuma. Kolika je potrošnja vode, svedoči i to što su kompanije koje vade litijum u području Atakame već potrošile 65 odsto ukupnih zaliha, navodi “Harvard internešnel rivju”. Zbog toga ne samo da je došlo do ekstremnih nestašica vode za piće, već i do suštinskog negativnog uticaja na mogućnost lokalnih zajednica da gaje useve i stoku. Meštani ovog područja takođe optužuju kompanije za vađenje litijuma da zagađuju okolinu, ostavljajući ogromne količine iskopane soli, kao i lokalne vodotokove koji više ne mogu da se koriste za navodnjavanje i napajanje životinja.