---

Svet se u nedelju ujutro probudio uz šokantne slike okrvavljenog Donalda Trumpa kojeg odvlače telohranitelji sa skupa u Pensilvaniji.

Meci, ispaljeni od, kako se čini, usamljenog napadača s obližnjeg krova, okrznuli su uho bivšem predsedniku, a sada predsedničkom kandidatu, tragično ubivši jednog učesnika i teško ozledivši najmanje dvoje drugih.

Tomas Metju Kruks, 20-godišnji donator Demokratske stranke (15 dolara), identifikovan je kao strelac, a na mestu događaja ubili su ga operativci američke tajne službe zaduženi za zaštitu Trampa.

Detalji motiva potencijalnog ubice i dalje su oskudni u ovoj ranoj fazi istrage.

Čelnici iz celog sveta izrazili su šok i zabrinutost zbog ovog zastrašujućeg događaja na američkoj političkoj sceni, iako je Tramp obećao da će nastaviti sa svojom kampanjom uoči izbora u novembru, a dalji javni nastupi za sledeću nedelju ostaju na rasporedu.

U međuvremenu se pridružio popisu 13 drugih američkih predsednika i kandidata koji su pretrpeli pokušaje atentata - od kojih je pet bilo kobno - sve to u poslednjih 160 godina.

Za nas koji smo malo manje au-fait s američkom političkom poviješću, evo osvježenja.

Endru Džekson, 1835.

Endru Džekson će u istoriji ostati zapamćen kao sedmi predsednik SAD, funkciju koju je obavljao tokom dva mandata od 1829. do 1837, i kao osnivač današnje Demokratske stranke.

Prvi američki predsednik koji je bio meta pokušaja atentata bio je upravo Endru dok je napuštao zgradu Kapitola u Vašingtonu,  u večernjim satima 30. siječnja 1835.

Hodajući niz stepenice, njemu je prišao nezaposleni slikar kuće, Ričard Lovrens, uperivši pištolj.

Pištolj se, međutim, zaglavio, a Endru je nastavio udarati Ričarda štapom za hodanje.

Ričard je tada izvadio drugi pištolj, koji je takođe zatajio pre nego što su ga svladali Džeksonovi telohranitelji.

Na suđenju, Lovrens je proglašen nevinim zbog neuračunljivosti i proveo je ostatak života u mentalnoj ustanovi.

Godine 1830. Džekson je bio jedan od ključnih zagovornika Zakona o preseljenju Indijanaca kojim su Čeroki i druga indijanska plemena nasilno raseljena na drugu stranu reke Misisipi kako bi se stvorilo što više slobodne zemlje za bele doseljenike.

Abraham Linkoln, 1865.

Linkoln je prvi predsednik koji je ubijen, a upucao ga je Džon Vilks But, pozorišni glumac i simpatizer Konfederacije, 14. aprila 1865, dok su on i njegova supruga Meri Tod Linkoln (Mary Todd Lincoln) prisustvovali izvođenju komedije "Naš američki rođak" u Fordovom teatru u Vašingtonu.

Linkoln je odveden u kuću preko puta pozorišta na lečenje nakon što je pogođen u potiljak. Umro je sledećeg jutra. Njegova podrška pravima Afroamerikanaca navodi se kao motiv za ubistvo.

Dve godine pre atentata, tokom Građanskog rata, koji se vodio zbog ropstva, Linkoln je izdao Proklamaciju o emancipaciji dajući slobodu robovima unutar Konfederacije.

Džon Vilks But pronađen je nekih 12 dana kasnije kako se skriva u štali u Virdžiniji, gde su ga ubili vojnici Unije.

Džejms Garfild, 1881.

Samo 16 godina kasnije Džejms Garfild postao je drugi američki predsednik koji je ubijen, ponovo u Vašingtonu.

Bio je na železničkoj stanici u Vašingtonu 2. jula 1881. želeći da se ukrca na voz za Novu Englesku kada ga je ubio Čarls Gito.

Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona, bezuspešno je pokušao da pronađe metak u Garfildovim grudima koristeći uređaj koji je dizajnirao posebno za predsednika.

Smrtno ranjeni predsednik ležao je u Beloj kući nekoliko nedelja, ali je umro u septembru nakon što je odveden na obalu Nju Džersija.

Garfilda je nasledio potpredsednik Čester Artur.

Gito je proglašen krivim i pogubljen u junu 1882.

Vilijam Mekinli, 1901.

Mekinli je upucan nakon što je održao govor u Bafalu, Njujork, 6. septembra 1901.

Rukovao se sa okupljenim građanima koji su prolazili kroz liniju za prijem kada je jedan muškarac ispalio dva hica u njegove grudi iz neposredne blizine.

Doktori su očekivali da će se Mekinli oporaviti, ali se oko rane pojavila gangrena.

Mekinli je umro 14. septembra 1901, šest meseci nakon što je započeo svoj drugi mandat.

Nasledio ga je potpredsednik Teodor Ruzvelt.

Leon F. Čolgoš , nezaposleni 28-godišnji stanovnik Detroita, anarhista, priznao je pucnjavu. Čolgoš je proglašen krivim i pogubljen na električnoj stolici 29. oktobra 1901. godine.

Frenklin D. Ruzvelt, 1912.

Kandidujući se za povratak u Belu kuću nakon što je prethodno odslužio dva predsednička mandata, na Teodora Ruzvelta pucali su dok je ulazio u automobil ispred hotela Gilpatrik u Milvokiju 14. oktobra 1912.

Misli se da su svežanj presavijenih papira i kutija s naočarima skriveni u džepu možda spasili predsednikov život.

Taj je atentat  zanimljiv po tome što Ruzvelt, unatoč ranjavanju, nije odustao od toga da održi planirani govor. Govorio je čak 90 minuta, dok mu je krv iz rane tekla na košulju.

Krivac Džon Šrank, vlasnik konobe, proglašen je ludim i proveo je ostatak života u  mentalnoj ustanovi.

Frenklin D. Ruzvelt, 1933.

Poznat po inicijalima FDR, Frenklin D. Ruzvelt bio je treći predsednik koji je preživio pokušaj ubistva.

Ruzvelt, u to vreme novoizabrani predsednik, upravo je održao govor u Majamiju iz zadnjeg dela otvorenog automobila kada su odjeknuli pucnji.

Ruzvelt nije povređen u toj pucnjavi u februaru 1933. u kojoj je ubijen gradonačelnik Čikaga Anton Čermak.

Đusepe Zangara, nezaposleni zidar je optužen za napad i osuđen na smrt.

Hari S. Truman, 1950.

Truman je odseo u Bler hausu (Blair House), preko puta Bele kuće, u novembru 1950. kada su dvojica naoružanih napadača provalila unutra.

Truman nije povređen, ali su policajac Bele kuće i jedan od napadača ubijeni u razmeni vatre. Još dva policajca Bele kuće su ranjena.

Oskar Kalazo, portorikanski militant je uhapšen i osuđen na smrt. Truman je 1952. kaznu preinačio u doživotni zatvor.

Predsednik Džimi Karter ga je pustio iz zatvora 1979. godine.

Džon F. Kenedi, 1963.

Kenedija je ubio skriveni ubica naoružan puškom velike snage dok je bio u poseti Dalasu u novembru 1963. sa prvom damom Žaklin Kenedi.

Pucnji su odjeknuli dok se predsednikova povorka vozila kroz Delalej Plaza u centru Dalasa.

Kenedi je hitno prebačen u Memorijalnu bolnicu Parkland, gde je ubrzo preminuo.

Nasledio ga je potpredsednik Lindon B. Džonson, koji je položio zakletvu u konferencijskoj sali u Air Force One-u.

On je jedini predsednik koji je položio zakletvu u avionu.

Nekoliko sati nakon atentata, policija je uhapsila Lija Harvija Osvalda nakon što je pronašla snajper u obližnjoj zgradi, Teksaškom depou školskih knjiga.

Dva dana kasnije, Osvalda su odvodili iz policijske uprave u okružni zatvor kada je vlasnik noćnog kluba u Dalasu Džek Rubi pojurio ka njemu i ubio ga.

Robert F. Kenedi, 1968.

Samo pet godina kasnije, brat Džona F. Kenedija Robert  ili skraćeno RFK ubijen je ispred hotela u Los Anđelesu, samo nekoliko trenutaka nakon što je održao govor nakon pobede na predizborima u Kaliforniji.

Osvedočeni demokrata, imao je velike nade da će naslediti brata na mestu predsjednika Sjedinjenih Država, koje je prekinuo napadač Sirhan Sirhan 24-godišnji Jordanac.

Džerald Ford, 1975.

Ford se suočio sa dva pokušaja atentata u roku od nekoliko nedelja 1975. i nije povređen ni u jednom.

U prvom pokušaju, Ford je bio na putu na sastanak sa guvernerom Kalifornije u Sakramentu kada se pripadnica kulta Čarlsa Mensona  Linet "Skviki“ From progurala kroz gomilu na ulici, izvukla poluautomatski pištolj i uperila ga u Forda.

Međutim, pištolj nije opalio.

From je osuđena na zatvorsku kaznu i puštena 2009.

Sedamnaest dana kasnije druga žena, Sara Džejn Mur, suočila sa Fordom ispred hotela u San Francisku. Mur je ispalila jedan hitac i promašila.

Prolaznik ju je zgrabio za ruku dok je pokušala da opali drugi put.

Mur je bila u zatvoru do 2007.

Ronald Regan, 1981.

Regan je silazio sa podijuma nakon govora u Vašingtonu u martu 1981. kada ga je upucao Džon Hinkli mlađi, koji je bio u masi.

Regan se oporavio. Još tri osobe su upucane, uključujući njegovog sekretara za štampu Džejmsa Brejdija, koji je ostao delimično paralizovan.

Hinkli je uhapšen i zatvoren u mentalnu bolnicu nakon što ga je porota proglasila nevinim zbog mentalne neuračunljivosti.

Hinkli je oslobođen 2022. sudskog nadzora nakon što je sudija utvrdio da "više nije opasan ni za sebe ni za druge".

Džordž Buš mlađi, 2005.

Buš je prisustvovao skupu u Tbilisiju 2005. sa gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem kada je na njega bačena ručna bomba.

Obojica su bila iza neprobojne barijere kada je granata, umotana u tkaninu, pala oko 30 metara od njih. Granata nije eksplodirala, a niko nije povređen.

Vladimir Arutjunijan je osuđen na doživotni zatvor.